Како сазнајемо од поузданих извора блиских црногорском Специјалном државном тужилаштву (СДТ), на саслушању у СДТ помоћни радник при Манастиру Острог, држављанин Србије Жељко Станковић, признао је да је сам креирао лажна документа са ознаком “строго поверљиво”, у којима су најављене наводне операције у циљу дестабилизације и свргавања црногорског режима! Наиме, Станковић је главном специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу рекао да је измислио постојање некакве “Команде Пантер” која наводно делује мимо званичних структура Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова Србије, а чији су припадници, са кодним именима из којих се може закључити да је Станковић, осим јефтиних шпијунских филмова, љубитељ и емисија попут “Опстанка”, наводно били ангажовани на извршењу задатака попут “заузимања стратешких положаја, извиђања, диверзије и чувања стратешких положаја и објеката током сукоба”.
На исти начин, Станковић је измислио и то да су документа о наводном ангажовању поменуте “Команде” потписали директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Братислав Гашић и припадник српског Министарства одбране Зоран Стојанов, за кога се иначе испоставило да је запослен као правник у “Застава филму” (!).
Иако није познато због чега се Станковић упустио у креирање поменутих измишљотина, све упућује на то да се ради о ментално лабилној личности коју је режим вишедеценијског црногорског диктатора Мила Ђукановића желео да искористи за инсценирање наводног “државног удара” и оптуживање државног врха Србије и Српске православне цркве (СПЦ) за наведено, малтене идентично као у случају сведока-сарадника у исконструисаној “афери државни удар” из 2016. године, поремећеног убице Саше Синђелића. Станковић би тако постао нова “звезда” Ђукановићевог режима и СДТ, али и прорежимских црногорских медија, при чему отужан утисак већ виђеног у овом случају појачава и то да је, као и приликом прошлог “државног удара”, и сада реч о изборној години, пошто би на јесен ове године у Црној Гори требало да буду одржани парламентарни избори.
Међутим, Станковићева одлука да из нејасних разлога да овакву изјаву Катнићу упропастила је поменуте подле планове Ђукановићевог режима, а уједно и шансу да црногорски главни специјални тужилац поново “покупи кајмак”, разоткривајући наводне појединости новог “државног удара”. Такође, Станковићевим исказом је обесмишљена и намера главних “оперативаца” у разради “државног удара број 2”, некадашњих високих функционера Агенције за националну безбедност (АНБ) Зорана Лазовића и Душка Голубовића, сада запослених у Управи полиције (УП) Црне Горе, да ове околности искористе за додатну личну промоцију.
Било како било, евидентно је да се ради о још једном бедном покушају Ђукановићевог режима да кривицу за сопствена непочинства и губитак подршке у народу свали на заверу “мрачних центара моћи” са седиштем у Београду. Међутим, овај “адут” је већ искоришћен пре четири године, због чега је сасвим реално да на актуелну лакрдију неће “лећи” ни Ђукановићеви страни партнери који иначе у свему виде заверу Београда и Москве, а камоли слободољубиви народ Црне Горе.
Извор : Националист