Како сазнајемо од поузданих кругова блиских црногорском режиму, апсолутни господар Црне Горе Мило Ђукановић је веома уздрман и забринут након последњих дешавања у Никшићу, када су окупљени верници захтевали моментално ослобађање приведеног епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и још седморице свештеника Српске православне цркве (СПЦ), на шта су припадници црногорске полиције одговорили применом најбруталније силе, премлаћујући чак и малолетнике и децу. Због тога, али и става да се не може до краја уздати у црногорске полицијско-безбедносне структуре, будући да располаже подацима да значајан број њихових припадника подржава СПЦ и њене захтеве за укидањем накарадног тзв. Закона о слободи вероисповести, Ђукановић се окренуо својим старим “пријатељима”, косовским Албанцима, рачунајући на њихову мржњу према свему што има везе са српским народом и црквом.
Притом, Ђукановић рачуна пре свих на “председника” тзв. Косова Хашима Тачија и некадашњег “косовског премијера” Агима Чекуа, које је својевремено задужио црногорским признавањем једнострано проглашене независности “Косова”. Сценарио је следећи: Ђукановић је спреман да обезбеди униформе црногорске полиције, па чак и потребно наоружање, укључујући и дуге цеви, док би Тачи и Чеку “само” требало да обезбеде одређени контингент својих присталица, спремних да оду у Црну Гору и легендирају се као припадници тамошње полиције, а да се потом обрачунају са присутним верницима.
Поред тога, Ђукановић је са истим циљем контактирао и своје блиске пословно-пријатељске везе, пре свих “контроверзног бизнисмена” Станка Суботића-Цанета, од кога очекује да би могао да му стави на располагање своје контакте у француским обавештајним структурама, од којих би Ђукановић потом затражио подршку на плану дискредитације СПЦ.
Да ли све ово представља добро промишљен план или само Ђукановићево хватање за сламку спаса, врло ускоро би требало да постане јасно.