Европски комесар за проширење Оливер Вархељи представиће у среду (5. фебруар) у Бриселу ревидирану методологију процеса приступања ЕУ.
Државе чланице Европске уније (ЕУ) ће имати више моћи да иницирају суспензију приступних преговора.
Ова методологија се неће примењивати на Србију и Црну Гору, али остаје отворена могућност да и те две државе обухвате новим приступом, уколико се те две земље сложе.
Ово су кључни елементи нове методологије ЕK којом ће се променити приступ у преговорима о чланству за земље које ће тек отпочети овај процес.
– Иако напредак у реформама треба подстицати и опипљивије награђивати, једнако тако постоји потреба и за одлучнијим мерама које би пропорционално санкционисале сваку озбиљну или дуготрајну стагнацију или чак заостајање у провођењу реформи и испуњавању захтева процеса приступања – стоји у нацрту документа.
Акценти из новог документа
Могућа стагнација или преокрет преговарачког процеса требало би да буде саопштена годишњом проценом ЕK.
Оставља се могућност и државама чланицама ЕУ да допринесу овом процесу тако што ће Kомисији дојављивати било какву стагнацију или озбиљно заостајање у процесу реформи:
Омогућиће се државама чланицама ЕУ да одлуче да се преговори око одређених области не одрже, или у најозбиљнијим случајевима, обуставе у целини;
Већ затворена поглавља могу се поново отворити или ресетовати ако проблеме треба преиспитати;
Опсег и интензитет финансирања из ЕУ може се прилагодити наниже (умањити), са изузетком подршке цивилном друштву;
Предности ближе интеграције, нпр. приступ програмима ЕУ, једностране концесије за приступ тржишту могу се зауставити или повући.
Предвиђени подстицаји
Условљавање неће бити ненаграђивано, наведено је. Тако ће ЕK инсистирати и на јасним услове од самог почетка.
Спомиње се у документу да је важно да земље кандидаткиње „познају референтне вредности на основу којих ће се мерити њихов учинак и да државе чланице ЕУ деле јасно разумевање шта се тачно тражи од кандидата“.
– Ако земље довољно пређу на реформске приоритете договорене у преговорима, то би требало да доведе до ближе интеграције земље са ЕУ, раду на убрзаној интеграцији и ‘поступном увођењу’ у појединачне политике ЕУ, тржишта ЕУ и програме ЕУ, уз обезбеђивање равноправних услова – истиче се у нацрту нове методологије.
Предвиђају се и повећана финанцијска средства и инвестиције, укључујући инструмент претприступне подршке, заснован на перформансама и на реформе за ближу сарадњу са међународним финансијским институцијама како би се подржала подршка.
О Србији и Црној Гори
Од укупно 35 преговарачких поглавља, Црна Гора је отворила 34, а привремено затворила три. Србија је отворила 18 поглавља, а привремено затворила два, од укупно 35.
Преговарачка поглавља биће груписана у тематским кластерима, укупно шест њих.
Ови кластери обухватају широке теме као што су управљање, унутрашње тржиште, економска конкурентност и повезаност. Омогући ће да се утврде најважније и најхитније реформе по секторима а преговори о сваком кластеру биће отворени у целини – након испуњавања почетних мерила.
Иако се предвиђа да се методологија примени само за оне земље које ће тек отпочети приступне преговоре, остаје отворена могућност да и Србија и Црна Гора, које су дубоко у овом процесу, укључе у овај начин преговарања, али за ту могућност је потребна њихова сагласност.
– Да би се у преговорима са Србијом и Црном Гором унео већи динамизам, рад на поглављима може се организовати и око кластера, уз поштовање постојећих преговарачких оквира и уз договор ових земаља – наводи се.
У нацрту нове методологије се истиче да би то омогућило већу политичку усредсређеност на кључне секторе и политички замах у земљама око кључних питања која су неопходна за усклађивање.
Задовољениа захтеви Француске
Методологија у приступном процесу се формално мења након 17 година. Последњи пут је ово учињено 2003. године уочи највећег проширења у историји ЕУ, 2004. године када је европски блок ођедном примио десет нових чланица.
Промену приступа је иницирала Француска, која је ово условљавала отварањем приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Француска је прва изашла са њеним идејама како треба да се воде будући преговори о приступу. После ње су и остале земље чланице допринеле предлозима. Нова методологија у већини задовољава француске захтеве, али у неким елементима има у обзир и предлоге осталих земаља.
Усвојену методологију би требале подржати земље чланице ЕУ. Тек након тога се може поново разматрати питање отварања приступних преговора са Скопљем, односно Тираном. То ће се највероватније догодити на самиту који ће бити одржан крајем марта у Бриселу.
