Ако је до сада и постојала нека сумња по питању стварних циљева однарођеног режима црногорског диктатора Мила Ђукановића према мирним шетњама, литијама и молебанима за одбрану светиња Српске православне цркве (СПЦ) и њиховим учесницима, можемо слободно рећи да је таква сумња у потпуности развејана након последњих догађаја у Никшићу. Да се само укратко подсетимо: најпре је, у вечерњим часовима 12. маја, на празник Св. Василија Острошког, након величанствене литургије у манастиру Острог којој је присуствовао велики број верника, полиција привела епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и још седморицу свештеника СПЦ на информативни разговор због наводног кршења мера прописаних у склопу сузбијања пандемије коронавируса, после чега им је одређена мера задржавања у трајању од 72 часа, да би наредног дана припадници полиције, укључујући специјалне јединице за ову прилику допремљене из Подгорице у Никшић, применили најогољенију и најбруталнију силу над окупљеним грађанима који су захтевали ослобађање владике Јоаникија и осталих свештеника, притом премлаћујући чак и малолетнике и децу.
Како смо сазнали од кругова блиских врху Ђукановићеве Демократске партије социјалиста (ДПС) оданим СПЦ, који се згражавају над репресијом над учесницима протестних окупљања и литија, у најужем руководству ДПС донета је одлука да у наредном периоду међу учеснике протестних скупова у организацији СПЦ широм Црне Горе буду убачени активисти ове странке, који би своје присуство поменутим скуповима фото-документовали и потом објављивали на друштвеним мрежама. Након тога, за ова лица би били фингирани позитивни тестови на присуство коронавируса, чиме би црногорски режим покушао да оправда прибегавање насиљу и сузбијање мирних шетњи, литија и молебана, користећи као изговор за своје зверско поступање наводну жељу да очува здравље својих грађана.
У наредном кораку, криминогена ДПС камарила би ово искористила у пропагандно-субверзивне сврхе, покушавајући да унесе несигурност и страх за сопствено здравље међу учеснике поменутих скупова, како би барем део њих одустао од даљег учешћа у њима, и како би потом дошло до још дубљег раслојавања и разводњавања ових скупова.
Из овог сценарија се може закључити да црногорски режим себе види као (злог) научника у пуном замаху вршења експеримента, при чему је његова лабораторија читава Црна Гора, а њени грађани ништа више од покусних кунића. Међутим, у дубоко изопаченом убеђењу да су процеси које покушава да покрене и контролише егзактни, те да њихов исход може предвидети и на њега утицати са математичком прецизношћу, он прави фаталну грешку – занемарује најбитнију компоненту вере, љубави и привржености народа својим вековним светињама. А то ће му, нема никакве сумње, не само у потпуности упропастити експеримент, већ и њега лично отерати у више него заслужену пропаст.