Хрватска полиција ухапсила је на граници са Мађарском Србина Дарка Штакора /52/ из Кокирева код Војнића због сумње да је наводно починио ратни злочин над цивилним становништвом на подручју Кордуна, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Штакор је ухапшен 12. септембра при уласку у Хрватску из Мађарске највјероватније на основу локалне потјернице коју је расписало хрватско правосуђе.
Из „Веритаса“ наводе да се Штакор није налазио на списку осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине Државног тужилаштва Хрватске са стањем на дан 30. јун 2017. године, а на којем је било 1.396 имена.
Према подацима које је породица ухапшеног данас доставила „Веритасу“, Штакор је са родног Кордуна избјегао у августу 1995. године и једно вријеме је живио код сестре у Вуковару, одакле је прије двадесетак година отишао у Њемачку гдје је засновао породицу.
Раније је неколико пута одлазио у родно село и приликом сваког доласка полиција га је испитивала у вези његовог учешћа у рату, што је попримало облик малтретирања, због чега неколико протеклих година није ни одлазио у Хрватску.
У суботу, 12. септембра је кренуо у Вуковар да обиђе мајку и болесну сестру, а у тренутку хапшења у аутомобилу са њим је било двоје малољетне дјеце.
Допуштено му је да позове супругу која је у недјељу преузела дјецу и одвела их у Њемачку, а полиција је Штакора одвезла у истражни затвор у Ријеку гдје се и сада налази.
Рођаци и саборци ухапшеног свједоче да је Штакор био веома миран и у сваком погледу примјерног понашања и да не вјерују да је било шта учинио што би се могло подвести под ратни злочин.
Према „Веритасовим“ сазнањима, Штакор би могао да буде један од тројице осумњичених против којих је Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци 24. јуна отворило истрагу због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва почињеног у новембру 1991. године на подручју Цетинграда.
„Веритас“ подсјећа да је ово четврто хапшење особа из бивше Републике Српске Крајине по хрватским потјерницама због ратних злочина.
Предходних троје ухапшено је ван Хрватске по међународним потјерницама које је за њима расписао загребачки биро Интерпола и налазе се у екстрадиционим затворима до окончања екстрадиционог поступка.
Из „Веритаса“ истичу да је процесуирање Срба за ратне злочине пред хрватским правосуђем, укључујући и хапшења, суђења и отпуштања из затвора, постала свакодневна и уобичајена појава за коју више ни медији нису заинтересовани.
На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада ухапшено 177 Срба, од којих су 64 пребачена у Хрватску.
Од екстрадираних до сада је против њих 25 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 26 особа српске националности, припадника бивших ЈНА и Спрске војске Крајине, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
Апелује се да га Мађарска не изручи Хрватској, него Србији, због лажних оптужница, јер јавно никада није био оптужен и рачуна се на добре односе председника Србије Александра Вучића и председника Мађарске Виктора Орбана.