Кијев је започео лов на руске новинаре како би убио истину о овом сукобу и посејао страх међу обичним људима, док je међународна заједница, затварајући очи на убиства руских новинара, постала саучесник злочина кијевског режима. Кијев се плаши да ће његове лажи бити разоткривене, истичу експерти.

Лов на руске новинаре започео је још много пре руске специјалне војне операције, а процењује се да је више од 30 руских новинара погинуло током сукоба у Украјини и велики број њих је рањен.

Експерти кажу да што су већи успеси Оружаних снага Русије на фронту, то ће украјинске снаге изводити веће нападе на новинаре, као што то раде и против цивилног становништва када гађају школе, вртиће и болнице.

Само у последњих недељу дана забележена су два случаја. Војни фоторепортер „Њуз.ру“ Никита Цицаги погинуо је током напада Оружаних снага Украјине код Угљедара, у рејону манастира Николски, одакле је планирао да извештава са лица места.

Претходно су и три сарадника телевизије НТВ који су снимали у Горловки, у Доњецкој народној републици, тешко рањена у нападу украјинских снага. Новинар Алексеј Ивлијев је остао без руке, а сниматељ Валериј Кожин је преминуо од задобијених повреда. Прво је било гранатирање, а онда напад дрона.

„Нема никакве сумње да је оператер дрона видео кога гађа и кога ће убити. Ако је икада било сумње да ли су наше колеге нападнуте случајно или намерно, сада сумњи више нема. Можда су постојале на почетку, рецимо 2014. године, када су почеле да гину наше прве колеге у Донбасу… Ово је намеран, плански напад на руске новинаре“, каже Тимур Шафир, секретар Удружења новинара Русије.

У априлу 2014. године кијевски режим је започео, како су то назвали, антитерористичку операцију против руског и рускојезичног становништва у Донбасу, које је било незадовољно насилним променама у Кијеву, свргавањем дотадашњег председника Виктора Јануковича и доласком на власт прозападних политичара на челу са Петром Порошенком, као и тортурама и прогонима којима су били изложени.

Избијањем сукоба на југоистоку Украјине почеле су и репресије против новинара који су радили у зони конфликта – они су прогањани, киднаповани, брутално пребијани и мучени. Један број новинара платио је животом док су обављали своју дужност и радили у епицентру оружаног сукоба. Против новинара, критичара и свих неистомишљеника Кијев прави и црне листе, укључујући и озлоглашени сајт „Миротворац“, који објављује личне податке новинара и других „неподобних“ личности, што је заправо директан позив на одмазду.

Новинари акредитовани у Доњецкој републици оптуживани су за „сарадњу са терористима“, а безбедност оних који заврше у бази података „Миротворац“ је угрожена. На „листи за одстрел“ тог сајта био је и опозициони новинар Олес Бузина, кога су украјински нацисти убили у Кијеву априла 2015. године, у сред бела дана.

Новинар је борац у информативном рату

Експерти истичу да је лов на руске новинаре који говоре истину о догађајима на фронту и око њега одавно на украјинској листи приоритетних циљева, упркос што се тиме крше норме и принципи међународног хуманитарног права. Међународна заједница ћути, док Русија од релевантних међународних организација тражи да осуде убиства руских новинара.

Експерти не искључују да обавештајне мреже унапред преносе информације о кретању руских новинара, који су понекад изложени минобацачкој ватри, понегде су на удару топовске артиљерије, а сада се такви напади изводе и дроновима.
Шафир сматра да је корен проблема у томе што су норме и правила застарела, јер су писана у друга, мирнија времена, када су и правила игре била другачија.

„Све идеје о томе да ако новинар није борац да онда није ни посебно угрожен падају у воду. Новинаре данас апсолутно перципирају као борце, ако не у ватреном окршају онда у информационом рату, јер времена су се, у поређењу са периодом када су ове норме и правила писала, драстично променила“, каже Шафир.

Истичући ризике са којима се суочавају ратни извештачи, стручњаци са жаљењем констатују да је у зони специјалне војне операције готово немогуће обезбедити потпуну безбедност руских новинара.

Оцене Москве су и да хладнокрвно испланирана убиства новинара само потврђују подлу суштину неонацистичког режима председника Украјине Владимира Зеленског, док се та циљана брутална убиства карактеришу као терористички акт. Томе у прилог иде и чињеница да украјинске обавештајне службе стоје иза убистава руских новинара, који су убијени готово на кућном прагу. Руски ратни репортер Владлен Татарски погинуо је од експлозивне направе интегрисане у украсну фигуру која му је поклоњена у једном кафићу у центру Санкт Петербурга, док је новинарка Дарја Дугина, ћерка руског филозофа Александра Дугина, погинула у стравичној експлозији аутомобила у Москви.

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) својевремено је спречила покушај убиства главне уреднице МИА „Русија севодња“, у чијем је саставу и Спутњик, и РТ-а Маргарите Симоњан, који су припремале украјнске специјалне службе, као и на генералног директора МИА Росија севодња Дмитрија Кисељова, познатог водитеља Владимира Соловјова, новинарке Ксеније Собчак и других.

Извор: Рт.рс