Суштински проблем закона о такозваној реинтеграцији Донбаса је то што представља отелотворење покушаја украјинске власти да поништи сопствене обавезе преузете при потписивању Минских споразума. Кијеву иде наруку „прецртавање“ постојања становништва у Донбасу јер оно не подржава фашистичке идеје које промовишу Бандерини следбеници.
Украјински парламент усвојио је „Закон о реинтеграцији Донбаса“. Према слову овог закона, територије Донбаса које нису под контролом Кијева сматрају се „окупираним“, а Русија се назива земљом-агресором. За усвајање закона неопходни минимум гласова је био 226, а одлуку је подржало 280 посланика. Да би овај, по мишљењу руских аналитичара више него спорни документ, ступио на снагу — требало би да га потпише председник Украјине.
Денис Денисов, шеф кијевског огранка руског Института ЗНД, истиче да усвајањем овог закона украјински парламент покушава да путем једног државног документа оптужи Руску Федерацију да је агресор и окупатор, а да ДНР и ЛНР прикаже као функционалне јединице руских државних структура. На тај начин, објашњава Денисов за Спутњик, Украјина покушава да скине са себе сву одговорност за људе који живе у Донбасу:
„То јест, са једне стране видимо да украјинско руководство говори да територију Донбаса насељавају Украјинци, али са друге стране би хтели да једноставно прецртају постојање тих људи. Као да напросто желе да забораве да тај народ тамо постоји“, истиче Денисов.
Са овим ставом се слаже и Александар Дудчак, украјински политиколог, који за Спутњик говори да би Кијеву ишло наруку „прецртавање“ постојања становништва у Донбасу јер они „једнозначно нису присталице фашистичких идеја које промовишу следбеници Бандере“. Дудчак додаје да овај закон од почетка није ни претпостављао да би требало изаћи у сусрет интересима обичних људи који живе са обе стране разграничења.
„У принципу, мир је потребан не само онима који живе у Донбасу, већ свим становницима Украјине, па и онима у Кијеву и Лавову. Имајући у виду колико је становника Украјине већ страдало у овом конфликту, он заиста више никоме није потребан. Нажалост, од кијевских власти поводом овог закона ништа боље нисмо могли ни да очекујемо“, констатује Дудчак.
Иако је наводно жеља Кијева да регион Донбаса „поново интегрише“ у састав Украјине, овај документ ће учинити управо супротно, изјавио је у свом реаговању Денис Пушилин — стални представник самопроглашене Доњецке Народне Републике. Коментаришући усвајање овог закона, Пушилин је изјавио да ће последице овог документа допринети да се Донбас још више удаљи од Кијева.
Александар Дудчак се слаже са реакцијом сталног представника самопроглашене ДНР:
„Могу да се сложим са Пушилином, јер је од самог почетка Украјина чинила све могуће како би деловало да се она труди да спроводи одредбе и обавезе које проистичу из Минских споразума. Додуше, све су чинили унатрашке, наопачке и зато овај закон који су усвојили ни на који начин заправо не говори о реинтеграцији, већ о успостављању суверенитета Украјине над Донбасом“.
Поводом усвајања овог закона огласио се шеф самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко и изјавио да документ крши Мински споразум.
„Украјина показује да не жели мирно решавање конфликта. Она намерава да ратује и за то прави политичку платформу“, рекао је он.
Дудчак на ову тему упозорава и да није искључено, а имајући у виду све оно што су украјинске власти на ту тему радиле досад, да ће ако стицајем околности одједном у потпуности изгуби контролу над Донбасом, Кијев спровести и политичке и етничке чистке.
Денисов, осврћући се на Захарченкове речи, сматра да је суштински проблем овог закона о такозваној реинтеграцији Донбаса управо то што је он отелотворење покушаја украјинске власти да поништи сопствене обавезе преузете при потписивању Минских споразума.
„У овом закону нема позивања на Минске споразуме, на основни документ који је требало да обезбеди мировно регулисање конфликта. У закону се позивају на бројне друге међународне уговоре, меморандуме, али не и на међународни документ који се највише тиче ове теме. То само говори о томе да Украјина очигледно нема намеру да заиста реализује оно на шта се својим потписом обавезала. Штавише, овај нови украјински закон обилује одредбама које директно противурече Минским споразумима“, објашњава украјински политиколог.
Интересантно је пак да након три дана расправе у Ради у вези са различитим одредбама овог закона, украјински парламент ипак у документ није унео предлоге да се у потпуности прекину дипломатски односи са Русијом. Такође, парламент није подржао предлоге одређених посланика да се самопроглашеним републикама ДНР и ЛНР додели статус „терористичких организација“.
Дудчак закључује да иако кијевске власти говоре о „спољној агресији“, оне званично не објављују рат Русији. Такође, украјински политиколог указује и на то да иако одређене снаге желе прекид дипломатских односа са Руском Федерацијом, Кијев то ипак не чини.
„Очигледно је да се ради о јединственој политици двоструких стандарда. Кијев је имао од кога да научи како се то ради“, иронично закључује наш саговорник.
Извор: sputniknews.com
