Деценијама уназад сте новинар чији рад се препознаје углавном у локалној средини у којој живите. Додуше ни ту се не препознаје као нешто што је истински друштвено корисно, а ви се све време трудите да докажете да је ваш допринос толико велики да од њега буквално зависи питање државе. Но, непремостив проблем који се пред вас ставља је чињеница да нико осим вас тај ваш „допринос“ не види на нивоу који ви перципирате. Средина вас не прихвата, а ваше амбиције су толико високе да оне не превазилазе само локалну средину из које потичете, већ и читаву државу.
УПЕТЉАВАЊЕ
Да бисте доказали да сте ипак битни почињете да ступате у контакт са одређеним особама које су у сличној муци као ви. Неке су из света политике, са одавно истеклим роком трајања, али и даље сматрају да су много битне. Ви почнете да умишљате како су то страшно важне персоне које заправо руководе државом, али из сенке, а и те особе, живећи у сопственој лажи да су још увек много знаајне, то ваше убеђење додатно појачавају причама шта су све радили, са ким су се у животу сусретали и да се ни данас без њих не може.
С обзиром да сви заједно тако окупљени имате изузетно високе прохтеве, жељу да се ваш глас чује, да сви око вас знају да сте ви важни и незамењиви, почињете да верујете у сопствене лажи и да се упетљавате у проблеме као пиле у кучине. Умислите чак и да водите опозицију. Разочарани што вас власт није прихватила на најбољи начин, онај како сте ви умислили да је једино могућ, себи задајете свету мисију да са истомишљеницима кренете у „дон-кихотовски“ обрачун са властодршцима који ништа не знају, јер вас нису озбиљно схватили, те да сте ви једини спас за државу. Е, тада настаје белај, јер да бисте привукли пажњу на себе почињете са измишљеним причама, а завршите са све измишљеном отмицом, јер ти који су вас убедили да то учините имају лични порив против власти.
Чини ми се да вам је ова прича позната, зар не?
ОСВЕТНИЦИ У АКЦИЈИ
Најгора опасност за једно друштво је када се у њему наталожи много оних који су умишљене величине. Рецимо, сећам се појединих тзв. менаџера који су били у Српској напредној странци, који су сматрали да су само они способни да буду на челу појединих институција. Имали смо и једног члана, бившег припадника наше војске, који је могао све да буде – од градоначелника, шефа служби, министра, председника државе, председника суда, астронаута, ма шта год. И био је, бар по његовом мишљењу, незамењив. Сви они, незадовољни јер нису своје сулуде амбиције остварили, данас су архинепријатељи и противници Српске напредне странке и самог Александра Вучића.
Сви одреда су данас најагилнија опозиција и сви одреда на разне начине су се пронашли у сарадњи измишљајући најгоре лажи о самом Вучићу. Сви одреда имају сарадњу са Зораном Заевом у Македонији, неки су му чак и саветници и директори државних институција у Македонији и сви одреда највише данас хрле ка партији Вука Јеремића која лагано постаје прави контејнер за рециклиране кадрове и отпатке Српске напредне странке. Једино ми није јасно, с обзиром да данас такве гадости о Вучићу износе, посебно оне везане за његову породицу, зашто су онда све то време били у тој Српској напредној странци и зашто су подржавали Вучића – и то увлачећи му се све време на најпримитивнији начин у задњицу – кад су већ имали таква ,,епохална“ сазнања.
Обично чланство, они истински честити људи, па и ми који га толике године познајемо, од таквих опскурних ликова нисмо могли ни да привиримо код њега, јер се од њиховог лактања и доказивања да су Вучићу најоданији пријатељи није могло да живи. Са пљувачином и салвом увреда кренули су када им је онемогућио покушаје да пљачкају јавна предузећа на која су се намерили и када им је зауставио покушаје њихових пословних комбинација. Зато су данас спремни да измишљају Вучићу како киднапује новинаре, убија политичке противнике и да је диктатор. Да, то су они који су читав живот живели на превари и рекету, умишљени да су нове месије у политици, а који суштински власт схватају као плен, што су и показали када су се неког њеног малог дела домогли. Када такве нека страна агантура стави под своје, спремни су на све, што су у претходних неколико дана и показали.
Заиста, има ли шта горе него када небитни умисле да су битни?
Владимир Ђукановић
Извор: standard.rs
