Срби на Косову су се 1911. године налазили у безизлазној ситуацији. Арнаути су били толико осиљени у својој надмоћи над Србима као врхунац те демонстрације силе организује се свечани дочек турског султана Мехмеда V пред више од 100.000 Шиптара усред Косова окићеног славолуцима полумесеца. Те године шиптарски зулум достиже врхунац – паљено је, рушено и малтретирано све са српским предзнаком.
А онда само годину дана касније, дешава се обрт.
Османска империја која је вековима уназад чувала леђа Албанцима, почиње драстично да слаби до коначног краха. Политичка ситуација у региону се нагло мења. Лета 1912. године, српска војска је у силовитом јуришу дословно самлела турске снаге на Косову. Локалним Арбанасима није падало на памет да пружају било какав отпор већ су уплашени пред српским налетом, молили за милост српске војске не би ли сачували своје животе.
Ко је 1911. године док су шиптари демонстрирали силу над српским живљем рекао „Догодине у Призрену“, многи су га сигурно гледали са подсмехом, али је он са историјског аспекта гледишта био у праву. Зато ћемо и ми данас рећи – ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!