Гласало се на првим изборима за председника и потпредседника Америке још од 1976. на којима на гласачком листићу није било ниједног Буша, Клинтона или Бајдена. А то су могли да буду последњи избори у Америци ако не победи Доналд Трамп, како је драматично у данима уочи овог првог уторка после првог понедељка у новембру упозоравао Илон Маск.

Трамп је, међутим, до среде ујутру већ стигао до победе над Камалом Харис…

Изборни циркус

Можда амерички избори више нису најважнији избори у целом свету – него су то само у западном свету, из простог разлога што у оном њиховом поретку заснованом на правилиманиједни други избори не могу да промене углавном ништа – али су се зато свакако још једном показали као најпомпезнији избори на читавом свету.

Прави изборни циркус, заправо, у коме је током изборне ноћи Си-Ен-Ен јављао о компјутерским проблемима с верификацијом гласачких листића у Џорџији и у Невади где око 11.000 младих бирача – известио је озбиљно репортер из Лас Вегаса – нису умели да се потпишу прописно па су због тога настали и додатни проблеми.

Игром случаја, Џорџија и Невада су међу оним кључним, колебљивим државама које традиционално одређују изборног победника, па је интересантно што су се проблеми, као и пре четири године, појављивали баш на таквим местима… Како год, у складу с надама републиканаца Трампово вођство показало се као too big to rig, превелико да би било покрадено у некаквој неоригиналној репризи 2020.

А био је ово амерички изборни циркус и зато што је значајну шансу да победи имала кандидаткиња која је бивала црначког или индуског порекла, већ према потреби, па је сходно томе у сваком граду у којем је наступала говорила другачијим – локалним – акцентом, да се лажно представи као једна од њих; и која је у Мичигену водила кампању с пропалестинским порукама док је истовремено у Пенсилванији плаћала произраелске поруке. Може било шта зато што није ништа, политичко опсенарство у окружењу у коме – како опомиње прослављени новинар Глен Гринволд – Америка ионако ”месецима није имала функционалног председника а то се једва приметило и једва да је важно јер тамо постоји стална неизабрана машинерија која управља владом”.

Спољнополитички парадокс

Што се тога тиче, америчка обавештајна заједница опет је – такорећи традиционално – уочи избора упозорила Американце да им њихови моћни непријатељи Руси бирају председника, премда су се у америчке изборе много директније умешали њихови традиционални пријатељи и они који то још морају да буду. Енглези, чију је владајућу Лабуристичку партију премијера Кира Стармера кампања Доналда Трампа отворено оптужила да се меша у корист његове противнице Камале Харис. И Јапан, где је главни спољнополитички саветник премијера Шигеруа Ишибе, Такаши Каваками, уочи изборног дана исказао наду у победу Доналда Трампа како би Јапан ”коначно постао независан”.

Однос америчких председничких избора и америчке спољне политике, иначе, садржи у себи један поприличан парадокс. Како су, наиме, показале излазне анкете, међу најважнијим питањима за америчке бираче је најмање важно било питање спољне политике. Што ће рећи да ће после избора, самим својим избором, понајвише утицаја они имати у односу на питање које их занима понајмање; а да ће на остатак света утицати они који за то нису нарочито заинтересовани.

Има ли места за Помпеа

Победа је, у сваком случају, Трампова, и на њему је сад да покаже да ли ће моћи и умети да је употреби ефикасније него 2016. када су му за то недостајали и снага и искуство. Сада је, макар, за толико искуснији…

Али су искуснији и они који га подржавају, па из тих разлога некадашњи републикански конгресмен и председнички кандидат Рон Пол упозорава да се ”истрајно повећава опасност да ће неоконзервативци поново инфицирати његов кабинет и администрацију. Трамп је рекао да је прошли пут била грешка што је ангажовао Џона Болтона, али, да ли ће починити још већу грешку с Мајком Помпеом”, бившим директором ЦИА који иначе тврди да не постоји она дубока држава коју би Трамп да победи… ”Чувајте се неоконзервативаца, председниче Трамп”, поручио је Рон Пол на Иксу, коме је Илон Маск, након изборне ноћи проведене с Трампом у његовом изборном штабу, самоиницијативно одговорио са одобравањем: ”Слажем се да не треба да дамо моћ у руке неоконзервативним ратним хушкачима.”

Може ли Трамп овог пута да победи ратне хушкаче у свом окружењу? Шта му је донело тријумф на изборима? Зашто га се Европа прибојава, и шта може да очекује Србија?

(Спутњик – Никола Врзић)