Успон десних, родољубивих снага у Европи који је добио подршку традиционалиста Америке и Русије пуно значи и нашој држави. Родољубива сцена у Србији је подељена на два табора. Један табор чине лажни опозиционари окупљени око свеже офарбане жуте клике која је за рачун либерално-транзиционих лажних вредности и парола скоро па уништила Србију током своје 12-огодишње тираније. Овим потрошеним политичким луткама, на рубу изборног цензуса,прикључили су се Бошко Обрадовић из некадашњег покрета Двери ,који је од љотићевских флоскула доспео у братство са рушиоцима државног поретка Мариником Тепић, Драганом Ђиласом и Сашом Јанковићем.
За време владавине жутог картела економија је доведена на ивицу пропасти, стандард грађана почео се изједначавати са подсахарским афричким државама, а институције законодавне, судске и извршне власти постале су марионете у рукама западних пљачкашких компанија,банака и домаћих НВО, савремених петоколонаша. Након дебакла на изборима 2012. године, сломили су се и на београдским изборима у пролеће ове године. Но,они не престају са стратегијом убацивања клипова у точкове државе која је кренула на мукотрпан пут потпуног опоравка, државе која једина води самосталну, суверену и државотворну политику на Балкану. На ове лажне патриоте Сорош не жали стотине милиона долара из својих црних фондова, чија је намена искључиво дискредитација тренутне власти изабране по вољи народа на слободним изборима.
Друга групација десних, правих и искрених традиционалистичких покрета и организација подупире своју земљу на путу опоравка, војне неутралности и очувања територијалног интегритета, нарочито у погледу Косова и Метохије које је неотуђиви и најважнији део српског националног идентитета. Српска десница једна је од предводника истинске, конструктивне, ванпарламентарне и родољубиве политичке организације.
Српска десница блиско сарађује са европским десничарима, члановима Европског парламента и владајућих структура у многим земљама Европе и Руској Федерацији.
Модерна српска десница није оно како су Срби током последње деценије 20-ог века представљани у западним мејнстрим медијима, брадати, прљави и крезави примитивци који спроводе наводне геноциде и остале којештарије. За 11 месеци постојања подигнуто је десетине општинских повереништава, од Новог Сада, Београда до Косова и Метохије. Тамо где држава поступа праведно и у складу са Уставом и законима Републике Србије нема потребе за критиком, већ за патриотском и грађанском подршком. Српска десница је жива државотворна снага која себе ставља иза интереса своје земље. Када је у питању опстанак наше земље, сви који се сматрамо родољубима и националистима морамо бити јединствени, солидарни и без личних сујета. Само сабирањем национално свесних грађана, Србија ће добити конструктивну, утицајну и моћну десну организацију. Управо на овако осмишљеним позицијама се гради Српска десница.
У мају следеће године долазе избори за Европски парламент. Све недаће које потресају Европу, а тиме и Србију, тада ће показати шта грађани ЕУ мисле о својој будућности, као и будућности својих потомака. Слично је и у Србији. Ми можемо причати приче и варати сами себе заблудама о нечему што се може задобити без сопственог рада и залагања. Залагања у општу националну корист, или залагања у личну,јадну и пролазну корист. Ми другу Србију осим оне коју су нам оставили преци немамо. Уколико се 25% национално опредељених бирача не окупи под један барјак и не постане део државних институција, тамо где се доносе одлуке – имаћемо комби странке попут многих које на београдским изборима нису биле ни близу цензуса. Уколико пак прихватимо дух заједништва, Косовског завета и државотворног опредељења – имаћемо простор да партиципирамо у власти која по први пут у последњих 100 година не прогони српске родољубе.
Избор је на сваком појединцу,као и одговорност. То се не сме заборавити. Рад и успех нису догађај, већ процес. Свакога дана учини нешто за своју земљу и не питај превише шта је она теби дала. Сетимо се славних предака и нећемо погрешити. Они су радили и нису пуно причали.
Српска десница апелује на сваког грађанина Србије да буде свој и да део свог живота посвети мајци чији је син, а име мајке је Србија!
Успон модерне политичке деснице широм света одразиће се и на нашу државу. Било би значајно и корисно да и српски патриоти коначно оставе себичне интересе и личну сујету по страни и Србију учине бољим и лепшим местом за живот док не буде касно. А тада нам нико неће бити крив!
Миша Вацић