У Загребу је од камена с Брача подигнута једна од највећих џамија
Један од највећих тргова у Загребу Трг хрватских великана носио је име српског краља Петра и на њему је био саграђен музеј посвећен краљу Петру Првом Kарађорђевићу.
Данас је то објекат који се назива „Дом хрватских ликовних уметности“. Ипак, мало ко зна да је баш тај објекат била велика џамија, можда и највећа на Балкану, а подигао ју је лично Анте Павелић.
За рубрику веровали или не: Загреб је у славу српског краља Петра 1927. године донео одлуку да се један од његових најлепших тргова назове по краљу ослободиоцу, а касније и да се на истоименом Тргу изгради велелепни музеј, који је осмислио чувени Иван Мештровић.
Музеј је носио име „Дом ликовне уметности краља Петра I Великог Ослободиоца“, а градња је почела 1934. године и то с чувеним каменом с Брача.
Сви домаћи и светски медији извештавали су тада о чудноватом кружном ремек-делу с 36 брачких камених стубова и јединственом стаклено-бетонском куполом, највећом у Европи.
Оно што је најзанимљивије је то да је ово здање 1938. године благословио лично Алојзије Степинац.
Међутим, доласком на власт усташа Анте Павелића 1941. године донета је одлука да се ово здање претвори у џамију и да се Трг назове по Kулину Бану.
Читава унутрашњост је промењена, а почело се и с изградњом четири минарета висине 45 метара. Џамија се звала „Џамија поглавника Анте Павелића“.
„У славу и у знак љубави спрам Алаха Бога Јединога, те у знак пажње према муслиманима, подиже поглавник Др. Анте Павелић овај велелепни храм у главном граду Загребу да одани синови витешког народа хрватскога, искрени сљедбеници узвишене вјере Ислама, скрушеном молитвом јачају прегалачке снаге у борби за обрану и напредак лијепе своје домовине Независне Државе Хрватске, која да би вазда сретна била“, писало је на улаз у ову џамију.
Након слома НДХ и уласка комуниста у Загреб изнад врата џамије поставља се слика муфтије Исмета Муфтића, а Трг добија назив „Жртава фашизма“.
Kомунисти су срушили Павелићеве минарете, а читаво здање је поново преуређено у „Музеј народне револуције“, да би тек 1990. године трг и музеј понели данашња имена.
