Овако нешто нико није успао да спроведе у дело, а момци из Ужица очекују да овај уређај преводи на све светске језике.
Тим Ужичке гимназије, симболичног имена „Чујемо вас„, однео је победу на јубиларном 20. такмичењу за најбољу технолошку иновацију Србије у категорији средњих школа, са идејом “Д-ЦОДЕ”, уређајем преводиоцем знаковног језика глувонемих у говорни и обратно.
У Србији живи 70.000 глувонемих људи, а постоји само 30 лиценцираних преводилаца, који им очекивано нису увек на располагању. У свету чак 6.1% (466 милиона) популације има проблеме са слухом и говором. Циљ ових младих људи је инклузија у друштво и свакодневни живот, свих оних који имају сметње повезане са слухом и говором.
„На идеју смо дошли посматрајући борбу глувонемих суграђана“
У питању су Андрија Јанковић, Јагош Ђурковић, Вељко Маринковић, Лука Максимовић, Богдан Kузмић и професор ментор Бранкица Скорковић. Ради се о ђацима који су на почетку рада били први, а сада су у другом разреду гимназије.
Млади иноватори кажу за Н1 да су на ову идеју спонтано, трагајући за потребама.
„На почетку нисмо имали конкретну идеју, само смо знали да желимо да смислимо нешто што би помогло некој групи људи са проблемом и здравственим потешкоћама. На идеју смо дошли посматрајући борбу глувонемих суграђана са свакодневним пословима, како и социјалне тако и бирократске врсте. Схвативши да је технологија најефикаснији, али вероватно и једини начин за превазилажење овог проблема упустили смо се у развијање Д-ЦОДЕ уређаја“, наводе Ужичани за Н1.
Од првобитне идеје до крајњег усавршавања идеје протекло је око 10 месеци. Kако наводе, свакодневно раде на стицању нових потребних знања. Она се сврставају и систематизују, чиме се добијају јасне чињенице и подаци о пројекту.
Овим проблем баве се бројни научници, а нека решења ужичких гимназијалаца су, како кажу, боља од оних до којих су дошли на једном од најпрестижнијих универзитета на свету – Харварду.
До сада је било неколико неуспелих покушаја. Рукавица за превођење знаковног на говорни језик, због своје непрактичности никад није заживела на тржишту. Пројекат СајнАватар (Сигн аватар), пружа услуге навођења глувонемих путника само на железничким станицама и аеродромима помоћу већ унетих порука у виду 3Д анимација на екрану. Хендток (Хандталк) је апликација која омогућава превођење говорног на знаковни језик приказујући га у облику анимације на екрану.
И текст и аудио: Примена је свеобухватна
“Немогућност обостраног превођења и ограниченост само на амерички знаковни језик су онемогућили да ова апликација узме свој део колача на тржишту. Ту су и људи преводиоци знаковног језика који због малобројности, немогућности сталне доступности и високе цене не могу да покрију велики део тржишта. Све наведено представља нашу секундарну конкуренцију, а директну конкуренцију немамо јер нико није приступио овом проблему попут нас”, кажу млади иноватори из Србије.
О принципу рада сопственог изума кажу:
“Д цоде прикупља информације споља и претвори их у податак. Затим је потребно да се подаци анализирају како би се утврдило на ком су језику. Уколико то није могуће, поново би се уносиле информације како би тачност превођења била што већа. Онда се слову, у бази података, тражи адекватни знак за препознато слово и као такво га приказује у виду 3Д анимације на екрану. Поступак за превођење података на знаковном је сличан, само што би се знаку тражило адекватно слово и оно би било приказано као текст на дисплеју и као аудио порука“.
Младим људима је и даље важно образовање
„Kао ментор тима и професор у Ужичкој гимназији већ 20 година, истакла бих да су ови млади момци доказ да им је даље важно образовање, знање и учење, као и то да они итекако имају креативне и свеже идеје које би понудили свету.
У ери свеопште критике младих људи у смислу незаинтересованости, индиферентности и површности, ови гимназијалци су доказали управо супротно. Током читавог вишемесечног такмичења, из круга у круг, из задатка у задатак, они су показали велику посвећеност, енергичност, амбицију и жељу за успехом.
До сада су Андрија, Јагош, Вељко, Лука и Богдан били сјајни амбасадори Ужичке гимназије, а надамо се бити једнако добри амбасадори Србије на овом такмичењу науке и иновација у Европи“, каже ментор Бранкица Скорковић.
Примена је, кажу свеобухватна. Може се користити у јавним установама као што су болнице, општине, поште, судови, пореске филијале, док би масовна производња омогућила би примену на врло прометним местима, попут хипермаркета и тржних центара.
Даљим развијањем идеје, направили бисмо и мање портабл урађаје које би свака особа са проблемом у слуху и говору могла носити са собом и користити било када, у било којој животној ситуацији и у свакодневној комуникацији, наводе за портала Н1.
У питању је идејни пројекат, што значи да су за реализовање потребна новчана средства. За производњу првог, прототипског уређаја потребно је 8.000 евра, док продајна цена није утврђена и може зависити од квалитета материјала „за који се одлучимо ако добијемо субвенцију за креирање првог прототипа“.
Пре тога је неопходно саставити прототип како би се привукли потенцијални инвеститори. Неопходно је ангажовати два софтверска инжењера, једног преводиоца знаковног језика и – компоненте, за шта је неопходно 18.000 евра.
Иноваторима из Ужица предстоји међународно такмичење у Грчкој у мају 2025. године, где ће представити преводиоца са енглеског и знаковног. Осим тога, намеравају да добију нова сазнања у вези са развитком уређаја у будућности.
„Ствари на које ћемо свакако обратити пажњу јесу заштита патента. Имамо у виду да наша инвенција представља подлогу за оснивање старт уп компаније. Важно је рећи да је наша идеја примењива глобално, што значи свуда у свету. Превод са знаковног може бити на било који говорни језик или текст и обратно, и то у реалном времену, што чини нашу идеју примењивом било где у свету“, наводе ови гимназијалци-генијалци.