За моје време памтим да је два пута било вандредно стање.
Први пут је било за време бомбардовања. Ми клинци нисмо ишли у школу, као и сад што деца не иду. Тад није било интернета, нити предавања преко телевизије и сви смо били награђени успехом. Било нам је веома драго због успеха који никад нисмо заслужили. Сви смо били одлични. У том узрасту није нам ништа било важно, када смо ми првенствени циљ испунили а то је одличан успех са којим можемо да тражимо заузврат све. А нисмо могли да добијемо апсолутно ништа.
Све границе су биле затворене, на насем тржишту није било никакве робе, о патикама и гардероби смо могли само да сањамо. У једном тренутку сам само желео зелену салату да поједем уз доручак, али то нисам мого да добијем. Мајка је покушавала да ми укисели першун који је једино имала код куће али то није могло да ми надомести укус зелене ѕалате коју сам силно желео.
Пролазили су дани а моје ноћи и снови су се прекидали ужасном буком авиона који су надлетали нашу земњу. Сви су тад говорили да нам нико не може ништа. Памтим једне ноћи пошао сам за мојим оцем напоње, била је мркла ноћ, без струје и икаквог светла. Мој отац је чуо пуцњеве ловачке пушке и изјурио напоље. Кад сам као мали дечак у пиџами и босоног изјурио напоње видео сам да мој отац убеђује комшију да се ловачком пушком не могу погодити авиони и је узалуд пуцати на њих. Схватио сам на лицу мог комшије да је у питању понос, коме пркоси великој сили.
Пролазили су дани а залихе хране је било све мање. И тако једног јутра пробудила ме је велика бука. У питању је била ракета из авиона која била испањена на мој мали град. Ракета је пала у самом центру града. У том тренутку моја мајка која је била записничар у суду и на радном задатку, она се налазила на пар десетине метара од пада ракете јер се СУД у нашем граду у самом центру. Сатима је мој отац покушавао да ме смири и убеди да је све у реду. Напокон она је дошла кући. Ракета која је испаљена није пукла него се је на сву срећу као једна цев неактивирана срушила на земљу. Касније сам сазнао да је мој школски друг у сличном нападу касетним бомбама настрадао јер је извео стоку на пашу. Нико од нас није мого да препостави о каквом се тешком стању ради.
Трајало је то пар месеци и кад је напокон прошло сви смо славили. Колико год губитака имали причали смо о победи. Касније смо и у осмом разреду имали лекцију победа југославије над нато пактом. Многе су се ствари издешавале али је напокон завладао мир……
Ово је моје друго вандредно стање и отоме желим заиста да говорим.
Овог противника не видимо. Овог противника не можемо упуцати. И против овог противника не можемо да се боримо силом. Он не спава, не једе и не одмара. Њега не осећамо. Он је неко ко не опрашта грешке и кога не видимо. Он је просто незаустављив. Па је моје питање да ли пуцњава из ловачке пушке на нато авионе има већу шансу од покушаја да ишта урадим поводом овог вируса.
Ја вам кажем да може. Моја мајка која је свашта преживела налази се у карантину са својих седамдесет година. Све оброке јој доставњам на врата које она преузима тек кад ја одем. Сви угоститењски објекти ће бити затворени због тога што ми највише волимо да делимо једни са другим. Деца ће учити од куће јер је наука толико напредовала да је то и заиста могуће. Полиција и војска ће спроводити мере и самим тим ће нас заштитити од нас самих. Доктори и медицинско особње ће бити доступни 24 сата без бојазности за своју безбедност. Ми ћемо се понашати у складу са тренутном ситуацијом. Поштоваћемо сва начела и наредбе. Уредно ћу прати руке чим уђем у кућу и дружићу се сто мање са женом и мојом децом које на свету највише волим. Радим посао који је у овим условима ипак неодложан и понашам се у складу са тренутном ситуациом. Спреман сам да урадим све и надам се да ће наша дисциплина бити награђена.
Не желим да нагађам колико ће ово да траје али могу бити сигуран, кад год се ово заврши сви ми ћемо бити срећни и поносни што смо били прибрани и одговорни у ситуацији у којој би сви паничили и правили разне глупости. Бићемо победници, бићемо шампиони…
Милан Јовановић, заменик председника Српске Деснице у Бујановцу
