Деца уче кроз примере које виде код својих родитељи и других важних одраслих у својим животима. Молитва, редовно одлажење у цркву, и разговори о вери могу помоћи у развоју љубави и поштовања према Богу. Родитељи треба да живе у складу са верским принципима које желе да пренесу својој деци, истичући важност вере у свакодневном животу.
Учење деце о историји нације, њеним херојима, и традицијама доприноси осећању припадности и поноса. Ово може укључивати посете историјским местима, учествовање у националним празницима, и приче о значајним догађајима из прошлости.
Објашњавање деци њихових права и дужности као грађана помаже у развијању поштовања према држави. Родитељи могу подстицати децу да учествују у локалним активностима, волонтирању, и другим сличним стварима.
Васпитање мора да комбинује ауторитет са љубављу. Деца треба да осете да су вољена, али и да разумеју границе и правила која су део живота у друштву и пред Богом. Престрога дисциплина без емоционалне везе може довести до негативних исхода, док недостатак граница може створити неодговорну младеж.
Док је важно да деца развију љубав према држави и Богу, треба их подстицати на критичко размишљање. Ово значи да разумеју разлику између патриотизма и слепог следбеништва, као и између вере и фанатизма.
Комбинација ових приступа може помоћи деци да развију дубоку поштовање и љубав према својој земљи и вери, али исто тако да постану свесни, одговорни чланови друштва и верске заједнице.