ПРОБЛЕМИ са буџетским дефицитом, па чак и претња банкротом, постали су за европске земље уобичајена појава.
Грчка је избегла дефолт 2010-их тек након директне интервенције ЕУ и ММФ. А сада је у Француској влада пала због дуга и дефицита (вероватно не последњи пут).
Али, нису само велике земље у таквим проблемима, већ и микродржаве, као што је Ватикан.
Доживео је више од једног финансијског скандала од почетка века.
Довољно је подсетити се „Ватиликса” 2012 – догађаја у којима су се, између осталог, помињали уговори закључени по евидентно надуваним ценама. Касније су откривене и друге сумњиве активности – на пример, улагања у некретнине у Лондону, на којима је Света столица изгубила око 200 милиона долара, или плаћање „услуга” одређене жене која је понудила да ослободи католичке часне сестре као таоце. У ствари, дама је тим новцем водила луксузан живот.
Финансијски проблеми озбиљнијих размера за Ватикан почели су, као и у многим земљама, 2020. године са избијањем епидемије корона вируса.
Ватикан има четири главна извора прихода.
Први су средства добијена од управљања имовином, укључујући болнице, некретнине, депозите и тако даље.
Други су донације разних бискупија Римокатоличке цркве, као и организација и појединаца.
Трећи су накнаде за приступ ватиканским музејима и приходи од туризма, као и продаја марака, кованог новца и других симболичних производа.
Четврти и најмањи од њих је Denarius Светог Петра, некада обавезан, а сада добровољни данак цркви.
У 2020. години, очекивано, дошло је до наглог пада прихода у готово свим областима, али пре свега од туризма.
Током периода изолације, број посетилаца и ходочасника у Ватикану пао је скоро на нулу. Резултат је био пад прихода Свете столице за 20 одсто. Наредна година није донела олакшање – приход је пао на 256 милиона евра, или 30 одсто мање него у преткризној 2019. години.
Буџет за 2022. састављен је по другачијој методологији. Формално са дуплим повећањем прихода, али је ситуација са дефицитом постала још гора. Међутим, ситуација се није поправила 2023. године.
Оперативни дефицит је поново порастао за 5 милиона евра и достигао 83 милиона.
Ни 2024. није донела олакшање. Најалармантнији развој догађаја је необезбеђен дуг пензионог фонда Свете столице, који тренутно износи 631 милион евра – износ који се може упоредити са укупним годишњим приходима.
Када је конклава 2013. изабрала папу Франциска, сређивање финансија Ватикана било је главни приоритет. Папа је засукао рукаве и смањио трошкове где год је било могуће. Али, током 2021-2022 постало је јасно да су потребне драстичније мере да би се обезбедила финансијска одрживост Свете столице.
Године 2022, папа је – да би стабилизовао финансије -одлучио да сав новац пребаци у такозвану Ватиканску банку, која није класична кредитна институција.
Још раније, Франциско је увео режим штедње у Ватикану, који се не разликује много од сличних мера у земљама света. Конкретно, смањио је плате свим кардиналима за 10%, свештенству за 8%, а искушеницима и монахињама за 3%.
Поред тога, и трошкове стамбеног збрињавања и свештенства које стално живи у Риму – све до кардинала.
Ипак је 2022. разрешио дужности језуиту Хуана Антонија Герера Алвеса задуженог за финансијски секретаријат Свете столице, и на његово место именовао лаика Максима Кабаљера Љеда.
Овај је, за разлику од свог претходника, одмах био скептичан у погледу могућности да једном заувек реши финансијске проблеме Ватикана.
Указао је да би за постизање уравнотеженог буџета морало бити затворено до 50 организација које финансира Папска курија, што је политички потпуно немогуће. Навео је да је зато једина опција – повећање прихода.
Али, како то учинити? Пренос имовине Ватиканској банци донекле је помогао, али ни то није било довољно.
Финансијски реформатори предлажу другачије решење: да се изврши попис имовине и земљишта Свете столице како би се за пронашла нека секуларна употреба за значајну накнаду (земља у Риму и Италији уопште није јефтина). Али, Франциско и његови саветници су одбацили те предлоге, назвавши њихове иницијаторе – свештенике и лаике – паничарима.
Ствари тако стоје да ће у једном тренутку бити потребно: или не исплаћивати плате свештенству, укључујући кардинале, или започети хитну продају имовине. А то ће само повећати панику поводом финансијске ситуације Ватикана.
У неким земљама нису свуда задовољни оним што проповеда папа Франциско. Конзервативно свештенство је веома љуто на леволибералног папу. То посебно важи за односе са америчким католицима, који не желе да плаћају активности понтифика, које не одобравају.
Све то само погоршава финансијску кризу.
Могуће је да ће Ватикан у догледно време морати да потражи помоћ од световних власти Италије (где је, ипак, присуство Свете столице у Риму питање националног поноса) или чак неке друге католичке земље.