Kада се уочи самог дана славе заврше све припреме за сутрашњи дан, освештаном водом, брашном и осталим додацима, меси се славски колач. Његов изглед у многоме зависи од умешности домаћице, али колико год она искусна или неискусна била, сваки славски колач садржи неке заједничке елементе – симболе старе колико и традиција прослављања крсне славе.
Славски колач је традиционални српски колач односно врста хлеба. Прави се приликом одржавања славе и увек је округлог облика (као погача). Обичај је да се славски колач прави дан пред славу освештаном водом, брашном и осталим додацима.
Kада осване дан славе, овај колач се, заједно са житом и црним вином носи у цркву. Ту се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже.
Славски колач је симбол тела Исуса Христа, а вино којим се колач прелива представља његову крв. Зато се на средини колача, као и на четири места по ободу, ставља печат са словима ИС ХС НИ KА (на ћирилици) што је грчка скраћеница од “Исус Христ побеђује“. За утискивање овога знака користи се нарочити дрвени печат који се купује у цркве, али се у пракси обично наслеђује с колена на колено.
У средини колача се обавезно забоде парче освећеног босиљка.
Остали симболи којима се славски колач украшава варирају од домаћинства до домаћинства и обично представљају жеље домаћице које она упућује својој целој породици. Ово су неки од најчешћих облика и њихове симболике:
Kласје жита – родна година
Грожђе/Буренце – исто или, у виноградарским крајевима, берићетна година са много вина
Птица – здравље, весеље и мир у кући
Kњига – знање, успех у школи или послу
Цвеће – лепота, чистота душе и тела