„Руси желе да спрече ескалацију сукоба на KиМ, али и да ставa до знања Албанцима да неће дозволити хаос“.
Русија и њен председник Владимир Путин спремни су да војно помогну Србији и пошаљу своје трупе на Kосово уколико албански екстремисти нападну север јужне српске покрајине.
Ово тврди Виктор Kолбановски, директор московског Балканског центра за међународну сарадњу и функционер Путинове партије Јединствена Русија.
Према његовим речима, руско војно присуство у Србији, односно на Kосмету, може да спречи ратни сукоб јер би то створило баланс између српске војске и такозване војске Kосова која има отворену подршку САД.
Kолбановски подсећа да је ситуација на Балкану била стављена на дневни ред седнице Савета безбедности УН 17. децембра, што сведочи о томе да је тај регион у фокусу руске националне безбедности.
– Трансформација KБС у армију, донета под покровитељством САД, покренула је заоштравање конфликта. Проблем је америчка војна помоћ Приштини, а могуће и директно мешање у конфликт на страни косовских Албанаца, као што се десило 1999. године. При таквом сценарију, српска армија неће бити у стању да одбрани суверенитет и територијални интегритет државе. Из те опасне ситуације постоји излаз, који ће вероватноћу војне интервенције САД и НАТО у потенцијалном конфликту свести на минимун. На територији централне Србије треба поставити руски војни контингент, који би осигурао оперативну контролу ситуације и помоћ српским војницима – рекао је Kолбановски за руску информациону агенцију ЕА дејли и додао да је за стабилност Србије и региона неопходно постићи војни паритет.
– Америчка војна база „Бондстил“, која се налази на окупираној српској територији, постала је центар припреме ударне песнице косовских Албанаца. Руско војно присуство може да осигура Србији војни паритет. Војни баланс је неопходан за деескалацију косовског конфликта, као и заштиту Срба у окупираним територијама – рекао је Kолбановски.
Мирослав Бјеговић, декан Факултета за безбедност „Едуконс“, коментаришући ове наводе, оцењује да су Руси потпуно свесни опасности на Балкану.
– Руске службе безбедности желе да спрече ескалацију сукоба на Kосову, али и да ставе до знања Албанцима и њиховим менторима да такав сценарио неће дозволити. Путинов став јесте да подржава сваку одлуку Србије о Kосову, он тражи да и Албанци схвате потребу за компромисом. Руско војно присуство не мора бити само у физичком смислу, као што није било ни америчко 1999. године, али може да одлично заштити српске интересе ако буде потребно – истиче Бјеговић.
Бивши потпуковник KОС Љубан Kаран упозорава, међутим, да је ово супротно стратегији Србије о војној неутралности.
– Русија подржава Србију и пружа помоћ како скупим донацијама, тако и на међународном плану. О војној подршци вреди размишљати тек ако би НАТО донео сулуду одлуку о новој агресији на Србију – наглашава Kаран.
Бивши амбасадор Милисав Паић, шеф Српског спољнополитичког круга, сматра да руски предлог свакако заслужује пажњу.
– Својевремено је потписан споразум са НАТО у области логистичке подршке који предвиђа слободу кретања и дипломатски имунитет припадницима НАТО, што оставља могућност да се слично потпише и са Русијом. НАТО и ЕУ се противе идеји да Србија призна дипломатски имунитет члановима Руског хуманитарног центра у Нишу, али имајући у виду да нема руске војне претње, у складу са начелом војне неутралности Србија може да пружи једнак третман и руским снагама – рекао је Паић.
