Од почетка пандемије коронавируса председник Црне Горе Мило Ђукановић се ретко појављује. Обишао је Клинички центар у Подгорици и болницу у Беранама.
Ретко се медијски и оглашава. Пар саопштења, по неки телеграм саучешћа и по нека честитка.
Ђукановић је телеграм саучешћа, поводом смрти становника Француске и Италије због коронавируса упутио челницима те две државе. И треба бити солидаран са њима у овим тешким моментима. И са њима и са свима осталима.
Занимљиво, Ђукановић је нашао времена да саосећа у болу са народом Француске и Италије. То је државнички. Али, гле чуда, телеграм није упутио Србији која је до сада, од почетка кризе изазване коронавирусом изгубила близу 60 живота, више него све земље бивше СФРЈ заједно. Истој тој Србији, која нам је у јеку кризе, понудила помоћ, коју је режим у Подгорици одбио, пише портал Борба.
Како то да је Ђукановићу ближа Француска од Србије? Како то да више жали народ Италије од српског народа? Или све жртве нису исте, неке су ближе, неке су даље.
Или како објаснити обичном грађанину да у овим тешким тренуцима, Ђукановић нема осећаја да саосећа са Србијом, а има времена да шаље честитке Северној Македонији поводом њиховог пријема у НАТО у јеку коронавируса. Или, како то да нађе времена да честита Мирославу Лајчаку избор специјалног изасланика ЕУ за посредовање између Србије и ткз. државе Косово.
Зар је важнија честитка за пријем у НАТО од телеграма саосећања са братским народом у Србији? Или тамо неком Лајчаку, тамо нека фунција, која нема везе да Црном Гором.
Уместо да ово тешко време искористимо за солидарност и слогу два братска народа, јер једни од других ближих немамо, неко изгледа, ни у овим тешким моментима, не мари много за то.
