Домаћа јавност већ неколико дана покушава да разуме наизглед сулуду и необјашњиву акцију неколико овдашњих “невладиних организација”, издашно финансираних са Запада, и Украјинке Ане Луциук, усмерену на вандалско уништавање мурала подршке српском народу на Косову и Метохији и очувању српског државног суверенитета у тој покрајини.
Шта је то спојило ове актере и, посебно, шта је мотивисало Украјинку Луциук да се на такав начин “захвали” Србији на гостопримству у овим за сав поштен свет тешким и сложеним временима? Зашто би њој, у срцу слободарског Београда, на било који начин могла да смета манифестација наших емоција према окупираном и отетом делу Србије?
Није дуго било потребно чекати на одговор – њихови западни ментори, пре свега из Велике Британије, проценили су да је време за овакву субверзију, и то из више разлога. Најпре, досадашње инвестиције у тзв. антипутиновску руску опозицију нису дале резултате, јер су све акције опскурних личности попут Пјотра Никитина, Владимира Волохонског, Чедомира Стојковића и других доживеле потпуни крах и остале неинтересантне за шире кругове. Затим, Србија је наставила да током целе године мирољубиво пружа гостопримство хиљадама Руса и Украјинаца, принципијелно чувајући своју суверену и независну позицији.
Стога је западњачким архитектама хаоса и њиховим подизвођачима радова у овом тренутку, непосредно пред годишњицу сукоба у Украјини, неопходно изазивање инцидента који би испунио насловне стране њихових овдашњих медијских експозитура и Србију представио као реметилачки фактор и небезбедну земљу за “антиратне активисте”. На тај начин би се и оживела сада већ “клинички мртва”, неспособна антипутиновска опозиција, која би по први пут нашла неку употребну вредност.
Као и у самој Украјини, и овде би, овога пута Луциук, била искоришћена као “топовско месо” и “црвена марама” која има за циљ да изазове неког од становника Београда да је нападне. Не треба заборавити да је то британска служба пре више месецу већ покушала са својим агентом Волохонским, који се, ничим изазван, нашао позван да догађаје у Сребреници назива геноцидом, а генерала Ратка Младића злочинцем.
Све ово је важно презентовати јавности и апеловати на грађане да не наседну на подле, али ипак јевтине трикове, потекле из исте кухиње мајстора за организовање и спровођење субверзија у независним и непоткупљивим државама. Зато им ни на који начин не треба помагати и давати повода да, по већ устаљеној матрици, поново покушају да сатанизују Србију, правећи од жртава злочинце, и обрнуто.