Колико Јермена је пристало да трампи заветни Арцах за донацију са Запада и да ли су симетрије са српским „колегама“ на послу одрицања од Косова – насилне или оправдане?
Није само сећање на страдање библијских размера једина копча које повезује два геополитички важна чворишта- Србију и Јерменију. У историјском плетиву нашле су се ту и културне, братске везе, а затим и однос према Русији. Управо у овој последњој повезници лежи објашњење за пренаглашено велики интерес Запада за обе земље подједнако – и Јерменију и Србију.
ОГАЊ, МАЧ, НВО
Велика Британија, САД и Европска унија су високо рангирале геополитички значај обе земље. У покушаји њиховог одвајања од руске матрице, опробане су све методе. Од огња и мача до инфилтрирања западних елемената кроз невладинин сектор. Показало се да је друга тактика далеко успешнија.
Доласком Николаја Пашињана на власт, Јерменија прави оштар заокрет ка Западу. Као прозападни политичар коме је безалтернативни европски пут донео победу након протеста 2018. и свргавања са власти дотадашњег премијера Сержа Саргсијана, Пашињан је потпуно изменио политичку слику Јерменије. Зближавање са САД и Европском унијом и удаљавање од Русије, јерменском народу није донело никакав просперитет, напротив, резултирало је све лошијом економском ситуацијом, замрзавањем чланства у ОДКБ и отказивањем планираних војних вежби са овом војном организацијом. Највећи губитак свакако је био Нагорно-Карабах и преко 100 хиљада избеглица које су морале да напусте ову територију. Упркос ситуацији на терену, и политици усмереној против националних интереса, у овој држави једино што ради пуном паром јесте НВО сектор који је својим вишедеценијским деловањем испунио многа очекивања Запада.
МЕТА-РУСКИ МИРОВЊАЦИ
Баш као и у Србији, поред УСАИД и Европске уније, главни спонзор већине пројеката цивилног сектора западних служби је Национални институт за демократију. Поред програма „Катарин“, веома активног у Јерменији, а чији је циљ оснаживање женске популације у политици, развој демократије, борбе за људска права са акцентом на женска права, постоји читав низ других НВО и пројеката које више и не крију свој примарни циљ – ширење западних вредности и нарушавање традиционално добрих односа са Русијом.
Убрзо након дводневне војне интервенције у Нагорно Карабаху, када је Азербејџан преузео контролу над територијом а реке избеглица напуштале своја огњишта, одлучан да кривицу свали на руску страну, Пашањин је изразио сумњу у ефикасност чланства у ОДКБ и замрзао чланство Јерменије у овој војној организацији. Истовремено, НВО сектор активно ради на томе да се смањи поверење у руске мировњаке и направи простор за долазак НАТО трупа. Та ситуација одговара не само Западу, већ и Турској која је и сама чланица НАТО, а која је у сукобу Јерменије и Азербејџана активно помагала азербејџанску страну и дала немерљив допринос победи муслимана у сукобу 2020. године.
ДЕВЕТ ХИЉАДА ПОДИЗВОЂАЧА
Јерменски новинар и политиколог Гусакијан Армана у чланку „Западни новац и јерменске невладине организације: ко и како промовише своје интересе у Јерменији“, наводи да у Јерменији постоји преко 9000 активних НВО које раде на промоцији западних интереса. Аутор истраживања открива седам различитих типова рада, при чему првенство по утицају не додељује ни једној, будући да је свака утицајна на свој начин и у свом сектору деловања. У први тип он смешта директне представнике УН, ОЕБС-а, Европске комисије, НАТО-а, Савета Европе, Светске банке, Међународног монетарног фонда, Европске банке за обнову и развој итд. У другом типу види дипломатске мисије и западне амбасаде. Трећи тип донатора су специјализоване транснационалне или стране организације, као што су УСАИД и Фондација за партнерство Евроазије, Британски савет и Одељење за међународни развој (ДФИД), Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ), немачки ГТЗ итд чији су грантови стабилни и дугорочни. Четврти тип су организације које раде са конкретним циљевима у друштвено-политичкој и изборној сфери. Међу њима се налазе Центар за јавно заговарање животне средине (ЕПАЦ), Интернатионал ИДЕА, Ворлд Висион Армениа, Међународна организација за миграције (ИОМ), НДИ, ИРЕКС. Нама је посебно познат јерменски огранак Института за отворено друштво – Фондација за помоћ Институту за отворено друштво (ОСИАФА) која традиционално има релативно велики утицај на јавни сектор Јерменије и медијску сферу.
ИЗОСТАВЉЕНИ ДЕТАЉ
Под покровитељством Сорош фондације, у Јерменији делује више од 100 јавних организација које утичу на унутрашњу и спољну политику републике. Организације које спадају у пети тип делују и на простору Србије а чине их немачке партијске фондације, као што су Фондација Хајнрих Бел, Фондација Фридрих Еберт, Фондација Фридрих Науман.
Шести тип укључује организације које се баве добротворним радом и спровођењем хуманитарних програма – Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), Сачувајмо децу – Јерменија, итд. Седми тип су фондације које обликују информативну агенду и јавно мњење у Јерменији: „Национална задужбина за демократију“ (НЕД), „Европска задужбина за демократију“ (ЕЕД), „Национални институт за демократију“ (НДИ) итд. медијски ресурси, укључујући Међународну мрежу новинара „Кишобран“, информативно-аналитички сајт evnreport.com, новине актуелног премијера „Јерменско време“ (до 2018) итд.
Свих 9000 организација, што страних, што домаћих, нашло се на задатку креирања слике о неспособним руским мировњацима. Будући да Русија негује добре односе и са Јерменијом и са Азербејџаном, Западу је било неопходно да убеди Јермене да је за губитак Нагорно Карабаха одговорна Русија, изостављајући један детаљ- да је Турска као чланица НАТО пакта активно учествовала у свим логистичким припремама Азербејџана, те да је сам Запад, који се препоручује као миротворац, индиректно помагао азербејџанску страну али и учествовао у заоштравање односа две земље.
ПРОГРАМ ЗА РЕПРОГРАМ
Иако је активно учествовао на погоршању односа између Азербејџана и Јерменије, Колективни запад је пројектујући ситуација са Балкана на Кавказ, кривицу за неуспех приписао Русији. Сличности са Србијом нису потпуне. За разлику од Николаја Пашињана, Борис Тадић, упркос свим напорима, ипак није успео да потпише признање независности Косова и Метохије.
Но изнад статуса стоји однос народа према својој територији. Оно на чему Запад инсистира није репрограм ума политичара, попут Пашињана, већ обичног народа. За те потребе на сцену ступа десет хиљада активиста цивилног сектора страних служби и њихови ментори, који не штеде новац да дођу до свог „Бондстила на Кавказу“.
Један од програма „Фонда за отворено друштво Јерменије“ односи се на читав низ извештаја, касније пласираних кроз медије, о кршењу људских права, мучењима и немогућности извештавања у 44-дневном рату који је вођен у Арцаху 2020. године. Међутим, оно што посебно привлачи пажњу јесте помињање добровољаца на страни Азербејџана који су долазили из Сирије, са нагласком да је Русија која је у овом сукоби страна која обезбеђује мир на зарађеном простору, истовремено и савезник Сирије. Још интересантније је да се кроз овај извештај помиње и употреба наоружања које је користио Азербејџан и то системи „Смерч“ и „Град“ , а који се производе у Русији. Није тешко претпоставити шта је западним пропагандистима посебно запало за око и у ком смеру наратив њихових извештаја иде. Док они наводно стоје на страни Јерменије и брину о кршењима људских права, пишу извештаје о броју мртвих и стравичним судбинама Јермена, Азербејџан ратује са руским оружјем.
Falsifying facts
Сајт Union of Informed Citizens је пандам порталу на српском језику „Раскринкавање“, пројекту сајта „Крик“ . Реч је о једном од бројних западних пројеката у Србији који је у функцији медијске полиције која спроводи западну пропаганду, док се вести, интегрално руске, санкционишу и оцењују као нетачне, без обзира на садржај. На овом порталу поред бројних извештаја у којима се Русија третира као злочинац и кривац за ситуацију у Јерменији, монтирају се и друге вести које делују као из димензије Х. И наравно да нема случајности што су донатори и једних и других исте западне организације.