Да ли ће КРИК сутра родитељима објашњавати да је и педофилија субкултура, као што сада бране “драг краљице”?
Уочи такозване “Недеље поноса”, портал Васељенска објавио је низ текстова који се баве догађајима везаним за ову “манифестацију” и њен врхунац — геј параду. Једна од тема којој смо посветили посебну пажњу била је гостовање Јана Јонсона, заменика градоначелника Стокхолма, који је познат по томе што се облачи као жена и чита деци књиге у библиотекама. Иако се овај феномен покушава представити као културни перформанс, суштински је реч о суптилном облику педофилије, коју припадници ЛГБТ заједнице покушавају да оправдају и уведу кроз “субкултуру насталу у ЛГБТ заједници”, „уметност“ и „перформанс“.
Наиме, портал Раксринкавање, који је део пројекта КРИК, и финансиран од стране западних амбасада и различитих фондација, оптужио је Васељенску за манипулацију чињеницама, покушавајући да српској јавности објасни да је “драг” заправо само субкултура унутар ЛГБТ заједнице, која кроз костиме и перформанс преноси друштвено ангажоване поруке.
Они наводе да “драг краљице” — мушкарци који се облаче у женске костиме и наступају пред публиком — немају сексуалну конотацију и да је реч о културном покрету који се игра са родним улогама.
“Шта је у ствари дрег?
Дрег је супкултура настала унутар ЛГБТ заједнице која кроз перформанс и костиме преноси друштвено ангажоване поруке.
Дрег краљице су извођачи најчешће мушког пола, који се облаче у екстравагантне женске костиме и хаљине, користе јаку сценску шминку, високе штикле и гламурозне перике, и тако наступају пред публиком изводећи плесне, стендап и музичке тачке.
Према дефиницији енциклопедије Британика, дрег нема сексуалну конотацију нити је реч о сексуалном фетишу. То је културни покрет и уметнички перформанс – осим да прикаже уметност трансформације, шминкања, костимирања и креирања алтер-ега, његово деловање је у основи веома субверзивно. Овај покрет се поиграва са родним улогама, нормама и стереотипима како би показао да су род и родни изрази друштвене конструкције, да је род флуидан и да се из једног идентитета може прећи у други.
Како изгледају часови читања са дрег краљицама, забележиле су многе медијске куће и институције попут библиотека, а снимци о томе налазе се на Јутјубу. Читају се приче прилагођене узрасту, а деци се преносе и поруке о љубави и прихватању различитости.”
Међутим, када се дубље анализира овај тренд, постаје очигледно да је реч о много озбиљнијој и опаснијој појави. ЛГБТ заједница је, у основи, скупина особа са сексуалним склоностима које се разликују од већинских, па је логично запитати се каква то субкултура може настати унутар једног покрета који је дефинисан сексуалним девијацијама? У овом случају, та наводна субкултура директно је усмерена према деци, што је још више узнемирујуће.
Како и сами наводе “дрег краљице” читају приче прилагођене узрасту деце, преносе поруке љубави (?), прихватање различитости и поигравају се родним улогама како би показали малој деци да се из једног идентитета може прећи у други. Односно, они децу од малих ногу индоктринирају са идејом о промени пола, сексуалним девијацијама, а могу чак развити и друге облике психичких поремећаја.
“Дрег” перформанси који се, како се наводи, поигравају са родним улогама, могу децу довести у ситуацију да више не разумеју шта је природно, а шта је израз једне субверзивне културе. Деца су подложна утицајима и веома лако упијају информације без критичког мишљења које је потребно да би разумели овакве сложене теме. Излагање деце перформансима у којима мушкарци облаче екстравагантне женске костиме и наступају у улогама које су на ивици карикатуре, а све под изговором „уметничког израза“, може оставити трајне последице на њихов развој. Уместо да науче основне вредности и граде здрав идентитет, овакви перформанси могу збуњивати и нарушити њихово схватање нормалности.
Управо ту лежи опасност — под плаштом „уметничког израза“ и „субкултуре“, овакве активности служе као начин да се сексуалне девијације легализују и учине прихватљивим у друштву, са посебним фокусом на најмлађе. Драг перформанси који се одржавају у библиотекама и јавним просторима су само први корак ка увођењу оваквих активности у школе и друге образовне установе.
Портали попут Раксринкавања покушавају да убеде јавност да је реч о безазленој култури, али је заправо реч о систематском рушењу традиционалних вредности и наметању изопачених идеја.
Јан Јонсон је само један од примера како се овај опасан тренд шири. Његово учешће у „драг квин“ перформансима и читање прича деци у јавним библиотекама представљају директан напад на невине умове. Поставља се питање: шта је следеће? Ако ово прихватимо као нормално, да ли је то корак ка томе да педофилија постане прихваћена као „субкултура“ или „уметнички израз“?
Уместо да се овај феномен озбиљно осуди, западни медији и организације, као што је КРИК, настоје да га оправдају и прикажу као нешто позитивно и прогресивно.
Шведска, чији политичар је био звезда овогодишње геј недеље, стоји иза оваквих иницијатива и активно их подржава, постала је синоним за педерастију и све облике сексуалних девијација. Њихова амбасада, као и друге западне фондације, спонзоришу овакве пројекте који имају за циљ да разоре традиционалне породичне вредности у Србији и шире. Не треба ни сумњати да спонзоришу и портал КРИК, где је портал Раскринкавање само један од пројеката за пласирање изопачених идеја.
Ово је један од најопаснијих пројеката које ЛГБТ заједница спроводи — покушавајући да кроз мала врата, наводни уметнички перформанс, нормализују и легализују педофилију. Они су чак измислили читаву „субкултуру“ како би психички поремећене особе приближили деци и утицали на њихов развој.
Весна Веизовић / Васељенска