По свему судећи, ја сам крива што је Бојан Симишић, оснивач „Еко страже“, једини који није приведен у полицију након што су његови следбеници, по његовом наговору, јавно позивали на насилно рушење уставног поретка? Или је можда мени захвалан што је остао недодирљив, јер се већ опраштао од живота у статусима? ?

Док су неки његови следбеници привођени, док су им одузимани телефони и против њих се подносиле кривичне пријаве, све у складу са законом јер позивати на насилно рушење уставног поретка никада и нигде није била играчка, Бојан Симишић је уживао на роњењу. Чак је и ушао у Србију без икаквих проблема, као да ништа није било.

И онда, одједном, у намери да се оправда, јер су сумње активиста већ почеле да се назиру, креће са причом да му је жена добила позив од полиције, што је требало да звучи као нека врста прогона. Али, када се испоставило да је реч о обичном позиву за оставинску расправу, он је кренуо да окривљује државу што га не прогони, већ да своју слободу и недодирљивост представља као врсту прогона, јер се због НИЧЕГА осећа угрожено.

Када је схватио да је онај један део мислећих присталица разобличио и схватио да игра на две, а можда и три столице, он је онда окривио медије који су разобличили његове лажи како воде кампању против њега. Моја маленкост му се већ месецима привиђа, чак и у чланцима које нисам читала, он види мој потпис.

А када су почели да га напуштају и отказују, схватајући са каквим нискоразредним манипулатором имају посла, пет сам ја, наравно, крива, а не он и његове лажи.

Па тако између осталог пише, и то користећи се родно-равноправним, чак не ни српским, него хрватским терминима, као што су “агентица”, а не као што би на српском родно-равноправном било исправно “агенткиња”:

“Као што написах управо јуче на сторијима, тактика је:

да се вођа покрета не дира (бар до протеста), он се блати у таблоидима
покрет се разара стварањем параноје, сумње и осећаја неповерења.
Нема никаквог добро обавештеног извора из Еко страже. То све пише агентица службе Весна Веизовић, која дежура на налозима Еко страже месецима и покушава да конструише штагод, што се касније пушта у таблоид новости. Међутим могуће је да су смислили нешто да муте воду. А можда нису смислили ништа веће само уносе параноју. Било како било, вечерас не наседајте на провокације, само мирно и храбро.”

Интересантно је да још има појединаца који му верују док он себи приписује улогу мученика и великог борца за правду, а истина је да се игра осећањима својих присталица, манипулише њиховим страхом и незадовољством, све у циљу одржавања своје позиције. Међутим, када се разоткрију његове лажи, као што је био случај са овом причом о оставинској расправи, и када људи увиде да су насамарени, да је он уз заштиту режима уживао на одмору, док су други страдали, Симишић ће остати сам.

Све ово што Симишић ради није ново, није ни оригинално. То је стара тактика – представи се као жртва, изазови сажаљење и симпатије, а истовремено лажи и манипулиши. И можда најбитнија ствар у читавој овој ситуацији јесте да је Симишић потпуно скренуо причу са првобитне теме, а то је литијум. Јер литијум, екологију и руднике нико од његових активиста не помиње, једина тема су он сам, који је запао у или у тешке облике параноје, или у покушава да се оправда пред присталицама, па измишља непријатеље којих нема.

Ваља подсетити и на то да док се он и његови истомишљеници позивају на демократију и људска права увезена из Немачке и Велике Британије, земаља које они сматрају бастионима слободе, занимљиво је да заборављају да би у тим истим земљама за овакво позивање на рушење уставног поретка одавно били у затвору. Али, наравно, у њиховој глави, све је то другачије када се дешава овде. Уместо да признају своје грешке и сносе последице, они криве државу за сопствене неуспехе.

Весна Веизовић / Васељенска