„Проглас за дан сутра” са којим је судија Миша Мајић својим пратиоцима и активистима честитао Нову годину није ништа друго него план како у 18 корака од Србије направити колонију западних сила.
Испод површине реформских предлога, који под маском демократије откривају сценарио за потпуно одузимање контроле грађанима, укидање суверенитета, али и ускраћивање основних људских права, пише новинарка Весна Веизовић на порталу Васељенска.
Кроз 18 предложених мера Иницијатива Проглас предложила је на који начин системски разорити постојеће државне структуре и пренети кључне функције на „независни” невладин сектор, који је, наравно, финансиран из иностранства. Иако ова Иницијатива званично нигде није регистрована, на сајту Прогласа нема ни донатора, само лица оних који су се „тек тако удружили” у јеку прошлогодишње изборне кампање и схватили да је решење препустити Србију страним службама кроз њихов активни цивилни сектор.
Према писању медија, домен сајта Проглас регистрован је прошле године, 7. новембра. Регистрацију овог сајта извршила је НВО „Грађанске иницијативе”, што ову Иницијативу Прогласа, али и људе окупљене око њих чини још занимљивијим за јавност. НВО „Грађанске иницијативе” основана је још 1996. године од стране чувених аутошовиниста Миљенка Дерете, Жарка Кораћа, Дубравке Велат и других јавности добро познатих активиста који за време НАТО агресије на Србију нису на себи носили мете и пркосили агресору, већ су и у таквим тренуцима, кроз стране медије, оправдавали убијање невиних грађана и разарање наше земље због „злог диктатора и одсуства демократије”.
И данас, после 25 година, њихови наследници кроз исту ову НВО активно спроводе разне акције против интереса Србије. Па, осим што им је један од кључних задатака промоција независног Косова, они активно учествују и у стварању „велике Албаније” која укључује и тзв. Прешевску долину, где ова НВО, заједно са колегама из Приштине, свакодневно спроводи активне обуке и тако подстиче албански сепаратизам.
За разлику од Прогласа, на сајту ове НВО списак донатора је транспарентан, па се међу спонзорима „независног сектора” налазе и Фондација за отворено друштво, Амбасада САД, Амбасада Велике Британије, Амбасада Норвешке, Европска комисија, УСАИД, Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy, Балкански фонд за демократију. Међутим, није ова НВО једина која се повезује са Прогласом; она је само једна у низу оних који претендују да преко Иницијативе Прогласа преузму власт у Србији.
Један од оснивача Прогласа и неко за чије лице се везује ова иницијатива јесте и судија Апелационог суда Миша Мајић, који је уједно и председник управног одбора НВО ЦЕПРИС. Занимљиво је да су спонзори ЦЕПРИС-а малтене исти као и код НВО „Грађанске иницијативе”, и то: Амбасада Краљевине Холандије у Србији, Америчка агенција за развојну помоћ (УСАИД), Фондација за отворено друштво (ФОД), Министарство спољних послова СР Немачке, Мисија ОЕБС у Србији (ОСЦЕ), Балкански фонд за демократију (БТД), Амбасада Краљевине Норвешке у Србији, Делегација Европске уније у Србији (ЕУ), Европски фонд за Балкан (ЕФБ), Британска амбасада у Србији, Цивилно друштво за унапређење приступања Србије ЕУ/Шведска, Биро за међународну борбу против наркотика и спровођење закона.
Иако наш Закон о судијама јасно прописује да судије не смеју бити чланови политичких партија нити учествовати у политичким активностима које би могле довести у питање њихову независност или непристрасност, односно да морају да поступају у складу са строгим стандардима непристрасности и политичке неутралности, случај судије Миодрага Мајића поставља важна питања о могућем кршењу ових одредби. Уместо да брани Устав и његова начела, овај судија је увелико компромитован својим јавним иступима, али и бројним поступањима током своје каријере.
У јавности је постао познат као неко ко је ослободио тзв. Гњиланску групу, припаднике терористичке ОВК која се сумњичила за убиства, мучења, силовања и трговину органима над преко 50 Срба.
Да Мајић има неку первертирану склоност према мањинским групама не иде у прилог само чињеница да је, осим ослобађања ових терориста, ослободио и једног силоватеља педофила уз оправдање да је „силовање малолетница код Рома део културног идентитета”, већ и наратив који прати његове романе у којима су Срби геноцидни злочинци који су криви за све ратове у бившој Југославији.
И најзад, невладине организације у којима је присутан овај судија, а које он назива „независним фактором” који би требало да преузме власт у Србији, а које су све до једне финансиране од стране Запада, само додатно компликују његову ситуацију, не само као потенцијалног новог лидера, него и његову тренутну позицију судије, будући да је дубоко уплетен у политичке активности, плус потпуно завистан од страних донатора који очигледно управљају његовим активностима. Што само говори о његовој (не)објективности у раду. Али, тема овог чланка јесте 18 тачака које је Иницијатива Проглас објавила, а које све до једне потврђују да су актери окупљени око ове Иницијативе из разних области невладиног сектора припремили пут својим спонзорима да преко њих потпуно преузму контролу над Србијом.
Поред можда најскандалознијег предлога којим се српско правосуђе предаје у руке струковних НВО, дирекција полиције измешта из Министарства унутрашњих послова, које би се претворило у обичан административни шалтер, Мајић индиректно прижељкује да безбедност одржавају припадници НАТО пакта у некој новој специјалној мисији. Али да кренемо редом. Једна од најскандалознијих мера, а остављена за сам крај, предвиђа да дирекцијом полиције управља опет неки „независни” орган, који је формиран и спонзорисан од стране западних фондова, што само по себи говори о „независности”, чиме би Министарство унутрашњих послова изгубило контролу над безбедносним системом. Овај потез би безбедност Србије ставио под директну контролу структура финансираних из иностранства. С обзиром на пут којим иду предлози Прогласа, не би требало да некога зачуди да у првим месецима од стране НАТО пакта буде формирана посебна јединица, попут КФОР-а за Косово и Метохију или ЕУФОР-а за Босну и Херцеговину, па онда једна и за Србију, за случај да се „Власи ипак не досете” у какву су замку упали.
Још већи удар на безбедност Србије представља такозвана деполитизација рада полиције, кроз коју би се, како се наводи, јасно раздвојиле оперативне и стратешке надлежности. У пракси, то значи да би Министарство унутрашњих послова било у потпуности лишено могућности да управља оперативним полицијским пословима, што би створило ситуацију у којој држава више не би имала контролу над својим безбедносним структурама. Уместо тога, управо над постојећим службама БИА, ВОА, ВБА преузеле би вероватно МИ6, ЦИА или нека трећа служба у коју припадници НВО сектора ионако имају више поверења, будући да њима без устручавања полажу рачуне. А да је мало укључивање страних служби, показује и предлог о формирању тужилачке полиције, који подразумева измештање овог сегмента безбедносног система из надлежности Министарства унутрашњих послова. Уместо да полиција буде орган државе, она би у овом случају одговарала директно јавним тужиоцима, али у стварности би управљање тужилачком полицијом било у рукама структура које немају никакав легитимитет од грађана, односно одговарали би искључиво цивилном сектору страних служби, односно НВО, односно онима који су их оформили, финансирали и којима у потпуности управљају. Овакав вид управе не да нема везе са демократијом, већ би служио искључиво прогону политичких неистомишљеника. Другим речима, овако би се дао легитимитет претњама Јове Бакића да ће „људе јурити по улици”. То би буквално значило да би спољни фактори могли диктирати приоритете у спровођењу закона и одлучивати о томе ко је мета полицијских акција, што представља директан удар на суверенитет Србије.
Посебно је интересантно да једна у сваком смислу компромитована особа попут Мајића говори о етичким кодексима у правосуђу и предлаже покретање поступака против судија и тужилаца због повреда професионалних стандарда и етичких кодекса. На самом почетку смо већ довели у питање његов кредибилитет, будући да се истовремено финансира од стране западних фондова и уједно бави политиком. То није само спорно што се тиче његове независности, већ представља и директно кршење етичких кодекса и Закона о судијама. То би било исто као када би дилер дроге држао предавања о штетности хероина и онда на крају сваком учеснику дао по пакетић за понети.
О притисцима на суд и рад тужилаштва имали смо прилику више пута да гледамо током протеклих година, и тај притисак су вршили људи из НВО сектора преко прозападних медија. Замислите само да се испуне ови Мајићеви влажни снови – у шта би се претворило српско правосуђе, које би рачуне полагало Европској унији, оној истој Европској унији која је оборила изборе у Румунији јер им није одговарао победнички кандидат. Али ко зна, можда би Миша Мајић добио награду и постао други главни јавни тужилац Европске уније, јер је успео да српско правосуђе стави под пуну контролу западног фактора.
Поред предложених мера које су директно усмерене на преузимање контроле над безбедносним структурама, остале „реформе за дан после” такође носе исте опасне намере – потпуно урушавање постојећег система власти под маском демократизације и деполитизације. На први поглед, све делује као покушај да се створи ефикаснији, праведнији и транспарентнији систем, али ове мере су само добро осмишљена шминка за јавност. У позадини овог није ништа друго него припрема за стварање новог поретка у коме би главну реч водиле невладине организације којима би управљали страни центри моћи. Један од најбољих примера за то је предлог да се све одлуке у вези са доделом националних фреквенција и финансирањем медија поново преиспитају. На први поглед, ова мера делује сјајно, али у суштини на овај начин би се елиминисали сви медији критички настројени према новом поретку и они који не прате агенду западних вредности.
Још један забрињавајући предлог односи се на увођење посебног органа за спровођење избора, који би био „независан” од државних структура. Овај предлог није нов – током прошле године имали смо ситуацију да је делегација прозападних опозиционих странака ишла у Европски парламент и тражила да се директно умешају у изборни систем Србије. Како то изгледа у стварности, довољно је опет погледати Румунију или Грузију, где и даље трају протести под покровитељством Европске уније која је, упркос народној вољи, незадовољна резултатима избора. Ни области економске политике нису поштеђене од оваквих манипулација.
Прогласом се предвиђа моментална примена закона о пореклу имовине, али искључиво за носиоце власти и њима блиска лица, што је јасан сигнал да је реч о селективној правди и политичком обрачуну. Истовремено, скривањем правих донатора и покровитеља ових иницијатива, изоставља се питање порекла новца који финансира све активности невладиног сектора, чиме се ова мера претвара у параван за наставак корупције и прање новца под плаштом реформе.
Ова иницијатива није никаква реформа ни напредак, овде нема демократије – ово је најављено укидање Србије, корак по корак, укидање људских права, одузимање слободе говора. Ако грађани сада не схвате шта се дешава и не подигну глас против ових манипулација, уместо државе коју су градили наши преци добићемо протекторат невладиног сектора, где владају Мајићи, Грухоњићи, Аиде Ћоровић, Маринике Тепић, Миле Пајић, Северине и сви они који патолошки мрзе ову државу!