У тренуцима када је Србија изложена разним притисцима, како споља, тако и изнутра, сведоци смо једне старе и добро опробане стратегије – “низ креативних протеста”. Ова метода, која се спроводи у деловима света где западни центри моћи имају интерес за дестабилизацију неке земље или изазивање грађанског рата, управо се дешава у Србији.
Методе су врло јасне, а учесници и организатори и не крију своје циљеве – непрестани протести који блокирају институције, уништавају могућности напретка и доводе до економског хаоса, како би се створила клима погодна за нове сукобе, па чак и грађански рат.
Један од најупечатљивијих примера те стратегије у Србији јесу протести који се управо дешавају: Протест против рушења старог Савског моста, протест против рушења генералштаба, протест због трагедије у Новом Саду и најзад протест због рушења старог хотела Југославија.
Веизовић: “Милион пожара треба да постоји” – НВО активисти признају да је циљ непрекидних протеста дестабилизација Србије!
У тренуцима када је Србија изложена разним притисцима, како споља, тако и изнутра, сведоци смо једне старе и добро опробане стратегије – “низ креативних протеста”. Ова метода, која се спроводи у деловима света где западни центри моћи имају интерес за дестабилизацију неке земље или изазивање грађанског рата, управо се дешава у Србији.
Методе су врло јасне, а учесници и организатори и не крију своје циљеве – непрестани протести који блокирају институције, уништавају могућности напретка и доводе до економског хаоса, како би се створила клима погодна за нове сукобе, па чак и грађански рат.
Један од најупечатљивијих примера те стратегије у Србији јесу протести који се управо дешавају: Протест против рушења старог Савског моста, протест против рушења генералштаба, протест због трагедије у Новом Саду и најзад протест због рушења старог хотела Југославија.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-6038307945935769&output=html&h=250&slotname=7960287472&adk=1030754160&adf=2279314839&pi=t.ma~as.7960287472&w=300&abgtt=6&fwrn=6&lmt=1732297796&rafmt=11&format=300×250&url=https%3A%2F%2Fvaseljenska.net%2F2024%2F11%2F22%2Fveizovic-milion-pozara-treba-da-postoji-nvo-aktivisti-priznaju-daje-cilj-neprekidnih-protesta-destabilizacija-srbije%2F&host=ca-host-pub-2644536267352236&wgl=1&uach=WyJBbmRyb2lkIiwiMTQuMC4wIiwiIiwiU00tQTU0NkIiLCIxMzEuMC42Nzc4LjgxIixudWxsLDEsbnVsbCwiIixbWyJHb29nbGUgQ2hyb21lIiwiMTMxLjAuNjc3OC44MSJdLFsiQ2hyb21pdW0iLCIxMzEuMC42Nzc4LjgxIl0sWyJOb3RfQSBCcmFuZCIsIjI0LjAuMC4wIl1dLDBd&dt=1732297795630&bpp=4&bdt=646&idt=597&shv=r20241120&mjsv=m202411180101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3Dfa7f1098b240fc78%3AT%3D1732123005%3ART%3D1732123005%3AS%3DALNI_MbCiK3eZAGGHoJGn7na6vmnfbOf-w&gpic=UID%3D00000f54ceaddc9d%3AT%3D1732123005%3ART%3D1732123005%3AS%3DALNI_MZQ672UGJ-mSJUHQYZqVTr401YBgw&eo_id_str=ID%3D1782a5896a7f6d6e%3AT%3D1732123005%3ART%3D1732123005%3AS%3DAA-AfjZoLFNpQb9W9hCE2Bl08eNp&prev_fmts=0x0&nras=1&correlator=376416893884&frm=20&pv=1&rplot=4&u_tz=60&u_his=1&u_h=832&u_w=384&u_ah=832&u_aw=384&u_cd=24&u_sd=2.813&dmc=8&adx=42&ady=1641&biw=384&bih=700&scr_x=0&scr_y=1026&eid=42533203%2C31089116%2C95335246%2C31088457%2C95345966%2C95347433%2C95347755%2C95348347&oid=2&pvsid=338976199940295&tmod=1208140991&uas=0&nvt=1&fc=1920&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C384%2C0%2C384%2C700%2C384%2C700&vis=1&rsz=%7C%7CEe%7C&abl=CS&pfx=0&fu=128&bc=31&bz=1&td=1&tdf=0&psd=W251bGwsbnVsbCxudWxsLDFd&nt=1&ifi=2&uci=a!2&fsb=1&dtd=630
Група младих новокомпонованих лидера окупљених око западних НВО, попут Павла Цицварића, Николе Ристића, Миле Пајић и бројних других, изникла је као резултат протеста у децембру након парламентарних избора. Ова група, уз медијску подршку прозападних канала, представљена је као нова генерација бораца за демократију, али њихови поступци и чињеница да су они делови НВО које финансира Запад показују другачију слику. Они су свесно постали оруђе за дестабилизацију Србије, користећи сваки друштвени немир и трагедију као платформу за промоцију хаоса. Они су до те мере сигурни у свој успех да своје намере не покушавају ни да сакрију.
Па тако млади Цицварић на свом Твитер налогу пише:
Данас режим није знао где бије.Е то је фора овом тренутку.Милион пожара треба да постоји
Децентрализовано, а онда даљи кораци.”
Оно што је посебно занимљиво јесте да Цицварић и други омладинци, по угледу на старије колеге Маринику Тепић, Весну Пешић, Срђу Поповића, Наташу Кандић, не бирају протесте којима ће се прикључити. Било да је реч о изборима, екологији, студентским правима или трагедијама попут оне на Железничкој станици у Новом Саду, рушењу хотела, одавања почасти Шиптарима, муслиманима и другим “жртвама” “геноцидоног” српског режима, промоцији независног Косова или промоцији идеје о геноцидном српском народу, они су увек ту, у првим редовима, представљајући се као глас “потлачених” и као неко ко се у све теме разуме.
Чак и када постоји основан разлог за неки вид протеста, пракса је увек иста – протести се преузимају од народа и усмеравају ка стварању хаоса, дестабилизацији и ширењу неповерења у институције. Није важно да ли је повод оправдан или не – важно је да се протест користи као средство за постизање већих, скривених циљева.
Када се осврнемо на протекле године, постаје јасно да овај образац није нов. Када институције постану нефункционалне, инвеститори окрену леђа од нејасне политичке климе у Србији, а у друштву се створи осећај страха и неизвесности, и затим још читав низ других фактора доведу до колапса привреде, економије, повећања корупције и сиромаштва, следећи корак је неизбежан. Од економског колапса до социјалних сукоба, и на крају до грађанског рата. А све то, наравно, под плаштом борбе за “правду” и “демократију”.
Уз то, посебно је важно разумети ко стоји иза ових протеста. Нема ту аутентичне народне иницијативе. У сваком од њих, у позадини се налазе људи попут Цицварића, Драгана Ђиласа, Маринике Тепић и других прозападних лидера који отворено служе интересима својих финансијера. Они не крију своје циљеве. Напротив, као што је Павле у једном од својих твитова нагласио, њихов план је “низ креативних протеста” – непрекидна кампања хаоса и притиска.
Такође, људи попут Цицварића, далеко је од спонтане појаве на јавној сцени. Његово порекло и породичне везе откривају много више о позадини његовог деловања него што би он или његови покровитељи желели да јавност зна. Павле није “само један од младих активиста” који је, како то медији воле да представе, “рођен за борбу за правду”. Он је дете из породице дубоко укорењене у невладином сектору, где се већ деценијама уназад обликује политички и друштвени активизам, наравно у складу са интересима страних финансијера.
Његов отац, Радован Цицварић, директор је “Ужичког центра за права детета”, једне од најпознатијих НВО организација у Западној Србији, док је његова мајка, др Јелена Жунић Цицварић, на челу “Регионалног ЕУ ресурс центра за Западну Србију”. Ове организације, под окриљем “хуманитарних” и “образовних” мисија, годинама примају средства од западних фондова и фондација, које су већ познате по финансирању активности усмерених ка обликовању политичке сцене у земљама попут Србије.
Ове невладине организације, иако формално посвећене унапређењу права деце и подршци грађанском друштву, функционишу и као канали за индоктринацију младих, припремајући их за улоге које су у потпуности усаглашене са страним агендама. У томе се види јасна стратегија. Уместо да се млади мотивишу да раде у интересу своје државе, ове НВО користе своје ресурсе за стварање генерација које су више лојалне западним структурама него својој отаџбини. Павле Цицварић је један од најупечатљивијих производа тог система.
Примера ради, финансијски извештаји “Ужичког центра за права детета” показују стабилан прилив средстава, који је само у последњих неколико година достигао милионске износе у динарима. Значајан део тог новца долази од страних фондација, а како се та средства користе – то остаје магловито. Оно што је јасно, међутим, јесте да породица Цицварић не само да управља овим средствима, већ и каналише тај утицај кроз своје активности.
Година 2023:
- Укупни приходи: 16.002.000 динара
- Укупни расходи: 9.025.000 динара
- Профит: 16.002.000 – 9.025.000 = 6.977.000 динара
Такође, улога “Регионалног ЕУ ресурс центра”, којим руководи Павлова мајка представља кључну тачку за прерасподелу ЕУ фондова невладиним организацијама у Србији. Уколико се анализирају пројекти које овај центар подржава, јасно је да се нагласак ставља на промоцију “европских вредности”, науштрб српских традиционалних.
Павле, који је у таквом окружењу одрастао, није случајно доспео у жижу јавности током студентских протеста након избора у децембру. Са вештинама које је стекао кроз породичну НВО мрежу и програме обуке финансиране од западних фондација, он је постао природан избор за новог “лидера” омладинског активизма. Његова улога у протестима, било да су еколошке, политичке или социјалне природе, увек је праћена истом стратегијом – стварање хаоса и слабљење државних институција. Није важно да ли је повод легитиман или не, важно је да протест послужи већем циљу, који никада није у интересу Србије.
Ако погледамо шире, видећемо да овај образац није примењен само у Србији. Слични сценарији одиграли су се у Украјини, Грузији, па чак и у земљама Блиског истока. Свуда где запад има интерес, јављају се овакви “лидери” који, под изговором борбе за права, воде своје земље ка дестабилизацији. И Србија, са свим својим геостратешким и економским потенцијалима, очигледно није изузетак, већ посебно интересантна геополитичка тачка.
Зато је важно препознати шта се крије иза ових протеста и ко су људи који их воде. Њихови мотиви нису искрени, њихове акције нису у интересу Србије. Док год будемо дозволили да овакви “лидери” диктирају темпо дешавања у нашој земљи, мир, стабилност и напредак остаће недостижни. А то је управо оно што њихови налогодавци и желе.
Весна Веизовић / Васељенска