Руска спољнообавештајна служба први пут је открила разне до сада непознате податке о Сали историје – највероватније најтајанственијем музеју у земљи, посвећеном изванредним руским обавештајцима минулих година.
Материјал о сали објављен је у часопису „Историчар“, чији је децембарски број посвећен 100. годишњици постојања Спољне обавештајне службе.
Сала историје спољнообавештајне службе отворена је 10. септембра 1977. године, уочи 100. годишњице рођења првог директора совјетске тајне полиције „Чека“ Феликса Дзержинског. Управо се у њој обављају церемоније уручивања награда обавештајцима који су се истакли у извршавању задатака.
Музеј се састоји од четири мање сале, од којих је свака посвећена засебном периоду деловања ове руске службе. Прва сала посвећена је периоду од 1917. године до почетка 30. година прошлог века, друга – предратном периоду који карактерише врло активан рад совјетских обавештајаца. Трећа сала говори о Другом светском рату, а четврта о послератном периоду пре 1965. године.
На централном месту у музеју у посебној витрини се чува званични симбол и војна реликвија Спољне обавештајне службе – застава. У музеју су представљене фотографије многих обавештајаца и њихових агената који су пружили најважније информације. У оквиру изложбе су представљене реликвије – аутентични документи, ретке фотографије, награде, оружје и личне ствари легендарних обавештајаца различитих година.
Агенти, који су упозорили на рат
На изложби у првој сали музеја једно од централних места заузима прича о две познате операције совјетске спољнообавештајне службе 20. година прошлог века – „Трест“ и „Синдикат-2“. Реч је о детектовању и сузбијању делатности контрареволуционарних терористичких организација на територији суседних држава које су припремале свргавање совјетске власти.
У музеју су представљени и материјали посвећени првим тајним агентима совјетске обавештајне службе, од којих је најпознатији Немац, бивши сарадник Гестапоа Вили Леман који је у предратним годинама преноси најдрагоценије информације, међу којима су и оне о плановима напада Немачке на СССР.
Међутим, совјетски обавештајци нису само добијали тајне својих непријатеља у Другом светском рату – један део музеја посвећен је легендарном обавештајцу Николају Кузњецову који је ликвидирао бројне високе нацистичке званичнике.
Вођа легендарне „Кембричке петорке“ Ким Филби сматрао је својим највећим достигнућем у раду за Совјетски Савез добијање информација о предстојећој Курској бици. Ова чувена петорка такође има важно место у мистериозном музеју.
Писма о размени
У четвртој сали музеја налази се витрина посвећена легендарном илегалном обавештајцу Вилијаму Фишеру, познатијем као Рудолф Абел. Управо је то име назначено у писму о размени из 1962. године које су потписала два брата Кенеди – бивши амерички председник Џон Фицџералд Кенеди и државни тужилац Роберт Кенеди.
Шиферу је запала најтежа мисија након Другог светског рата – да у САД формира и развија обавештајну мрежу, која је имала задатак да добија најважније информације о агресивним плановима и замислима Вашингтона у погледу Совјетског Савеза. Ти планови су укључивали и бомбардовање совјетских градова.
С тим у вези, директор руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин изјавио је недавно да су се Фишер и његове колеге феноменално избориле са тим задатком.
Поред материјала о Фишеру, у музеју су представљене фотографије и личне ствари 98. годишњег совјетског агента британске обавештајне службе МИ6 Џорџа Блејка. На основу Блејкових информација, совјетска спољнообавештајна служба је 1956. године извела операцију „случајног“ открића тунела у Берлину, коју су спровеле америчка и британска обавештајна служба према линији везе групе совјетских снага у Немачкој. Та операција је имала велики политички ефекат.
Главни симбол славе
Посебно место у музеју заузима главни доказ славе руске спољно-обавештајне службе – спомен-плоча на којој су уклесана имена 76 обавештајаца и директора те службе различитих година, а која су до сада већ декласификована.
Прво име истакнуто на плочи је Феликс Дзержински, а тренутно последње славног хероја Русије Алексеја Козлова, који је својевремено добио тајне информације о нуклеарном програму Јужноафричке Републике, због чега је био ухапшен и зверски мучен у јужноафричком затвору, али не и сломљен. Касније је поново илегално радио у иностранству.
Легендарни Алексеј Ботјан би требало да постане 77. на спомен-плочи. Подсећања ради, он је 1945. године спасио пољски град Краков од тога да га Немци униште. Ботјан је преминуо у фебруару ове године.
Међу обавештајцима чија су имена позната широм света су Дмитриј Бистрољотов, Јаков Серебрјански, Јосиф Григуљевич, Григориј Сиројежкин, Арнолд Дејч, Александар Коротков, Исхак Ахмеров и други.
