Да се однарођени режим Мила Ђукановића налази у озбиљном проблему показује чињеница да су мирне шетње, литије и молебани верујућег народа у Црној Гори из недеље у недељу све масовнији, те да је пропало очекивање да би могли да буду испровоцирани инциденти, и на тај начин дискредитована окупљања против лакрдије зване Закон о слободи вероисповести. Међутим, нова сазнања добро обавештених кругова блиских црногорском режиму упућују на то да се Ђукановић и његова камарила одскора налазе и у правом стању панике. Наиме, у покушају да придобију подршку за борбу против сопственог народа почели су да обијају прагове најмоћнијих западних престоница, а колико су у томе спремни да се понизе показује и то да поједине дојучерашње савезнике моле и преклињу да повуку изјаве и ставове који им не иду у прилог.
У овој дисциплини се засад посебно истакао амбасадор Црне Горе при Светој столици и један од најлојалнијих Дон Милових сатрапа, Миодраг-Мићо Влаховић. Влаховић је, по Ђукановићевим инструкцијама, мољакао ватиканске званичнике да демантују и прогласе лажном изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија да је приликом недавне посете Ватикану добио подршку у захтевима за повлачење тзв. Закона о слободи вероисповести. Иначе, Влаховић се у овом понижавању до те мере погубио, да је кренуо да булазни о некаквом вишевековном искуству црногорских власти са католичком црквом и заједницом. Можда су из њега проговорили ставови челника невладине организације зване „Црногорска православна црква“, распопа Мираша Дедеића, да би пристао на све само да се одвоји од Српске православне цркве (СПЦ), па чак и да Црногорци постану католици…
Може се само замислити на какве је реакције представника Свете столице наишао Влаховићев бедан наступ, посебно имајући у виду да папа Франциско настоји да изгради што боље односе са СПЦ, о чему сведочи одлучно одбијање да канонизује злочиначког загребачког надбискупа из времена фашистичке тзв. Независне државе Хрватске Алојзија Степинца, али и отпор Ватикана једнострано проглашеној независности тзв. Косова. А Ђукановићевом режиму остаје да се нада да ће обијање прагова и мољакање дати више резултата на неком другом месту.