Никола Тесла је са Џорџом Вестингхаусом радио на пројекту наизменичне струје, а њихови радови су далеко надмашили пројекат развоја једносмерне струје на којима су радили Томас Едисон и његова компанија Џенерал Електрик. После добијања уговора о систему осветљења на светској изложби у Чикагу 1893. године, Теслин систем је брзо усвојен као стандард за електропривреде, најпре у Сједињеним Америчким Државама, а затим широм света.
Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарности електричног осветљења, које је почело да замењује петролејско осветљење, и почео да подржава аутомобилску компанију Хенрија Форда. Фордова предузећа у Детроиту би омогућила да се мотор са унутрашњим сагоревањем усвоји као основно средство транспорта. Рокфелер је дао подршку Форду, јер се бојао да ће Тесла пронаћи начин за производњу јефтиних електричних возила, што би је ограничило индустрију фосилних горива. Почевши од изградње хидроцентрале на Нијагари 1894, Тесла и Вестингхаус су омогућили повећање употребе електричне енергије.
Са 38 година старости, Тесла је био тек на почетку најплоднијег дела своје научне каријере. У својим легендарним јавним презентацијама, изнео је многе нове теорије, а у то време многи од водећих финансијера су се гурали да улажу у Теслине пројекте. На крају је најважнији тадашњи амерички банкар Џеј Пи Морган, постао Теслин ексклузивни спонзор у периоду када је он највише активно експериментисао, користећи саму земљу уместо жица за спровођење електричне струје.
Тесла је прво у Колорадо Спрингсу, а затим на Лонг Ајленду у Њујорку радио на начинима за стварање електричне енергије из јоносфере, земљине спољне атмосфере, и њеног бежичног преноса. Прича се да се тада Морган окренуо против Теслиног рада, када је схватио величину његових револуционарних последица. Познато је да се овај финансијер, који је био посредник интереса банкарске породице Ротшилд у Европи и Америци, пожалио да су Теслине технолошке иновације проблематичне јер није било јасно како ће се обављати куповина и продаја електричне енергије. Морган је лако могао видети да главни Теслин мотив није био зарада новца. Уместо тога, он је желео да ослободи човечанство новим облицима технологије, да би ослободио људе из мрака, напорног рада, и разних облика угњетавања.
Али ни Морган ни класа коју је представљао нису делили Теслине идеје који би учинили живот лакшим и бољим, и које следе преовлађујуће обрасце природе, а не иду против њих. Тесла је доживео нервни слом после 1904. године, када га је Морган издао. Познати Теслин торањ и лабораторија на Лонг Ајленду су накнадно уништени а Морган је чак Тесли поставио многе препреке у покушајима да добије подршку од других финансијера. Наредне четири деценије Теслиног живота су остале обавијене велом мистерије.
Неки верују да се Тесла у потпуности опоравио и тајно вратио свом раду са новом групом тајних сарадника. Неки верују да његови тајни изуми укључују уређаје за телепортацију и комуникацију са другим облицима живота у свемиру. Шта год било, када је Тесла умро без пребијене паре у Њујорку 1943. године, испоставило се да је ФБИ интервенисала и покупила његове пројекте и прототипове. Постоји добар разлог да се верује да америчка војска и данас наставља да искористи Теслине изуме и теорије, али на начине који директно руше Теслину филозофију, особе која је, можда, била најнадаренији и најпросветљенији проналазач које је човечанство икада имало. Један од најбољих примера такве злоупотребе је ХААРП проограм на Аљасци.
