Прва уредница у мејнстрим новинарству била ми је управо Ана Лалић, у новосадској редакцији Блица. Нисам дуго издржао ни ја са њом, ни она са мном, али лично осећам да је њен утицај био кључан за развој моје даље каријере, као што је и Ћиро Блажевић створио Просинечког: да га није отерао из Динама на основу своје процене, никада “жути” не би постао део оне шампионске Звезде.
После смо се сретали ту и тамо, на дистанци и увек на различитим странама: пре свега људским, а онда и идеолошким, професионалним и политичким. Али, како је полуписмени потрчко и “копи пејст” извештач црне хронике из редова некадашњег Грађанског листа попут Ане Лалић постао тако битан, значајан и незамењив фактор у покрајинском новинарству? Веома лако.
Мањак талента и способности, компензовала је вишком лакта у ребра и штикле у леђима других преко којих се пењала на лествици: без скрупула, етике и било какве лојалности било коме и чему осим џепу и интересу, Ана Лалић је постала први и главни експонент интереса загребачке обавештајне службе у војвођанским медијима. Домино дама са пером у служби Загреба најкраћа је и најпрецизнија дефиниција ове опскурне личности чији је сићушан, једва постојећи таленат обрнуто пропорционалан огромној моћи коју ужива – ово нико није изговорио овако гласно и потписао именом и презименом као моја маленкост сада, али је половина колега знало и гадило се, а половина знало и стајало у реду, уз сукњу јој, за врбовање.
Кроз блиске (у појединим моментима и “преблиске”) односе са Динком Грухоњићем, ширила је сферу уцена, утицаја и притисака, плетући мрежу чија је свака нит штетна по националне интересе Србије без било какве резерве.
Интересантно је да Ана иначе живи у Италији, одакле долази очигледно по директиви или задатку и одмах седа у уредничке фотеље, одакле без чекања креће даноноћно изливање хектолитара отрова по Србији и свима онима којима је она мила.
Лалићева је годинама била недодирљива нашим службама, заштићена од газда и оних који јој служе газдама.
Зато је хапшење након новог покушаја да лажима изазива хаос, панику и дефетизам, велика победа наших служби. Једна од највећих у последњих пар деценија.
Томо Ловрековић