Потпредседник Владе Србије Александар Вулин, који је већ годину дана под санкцијама САД, допутовао је у посету Русији. Он је у интервјуу за РИА Новости говорио о умешаности Европе у сукоб и расположењу на Западу, као и о претњи обојеном револуцијом Србији и српском председнику од стране противника његове политике.

– Председник Србије Александар Вучић раније је рекао да се Запад убрзано припрема за војни сукоб са Русијом. Мислите ли да би могућа победа америчког председничког кандидата Доналда Трампа то могла да промени? Или ће Европа у сваком случају наставити да се припрема, чак и ако ће то економски бити веома тешко?

– Конфликт се може избећи ако Русија буде довољно јака да свима јасно стави до знања да ју је немогуће победити. Европа се понаша као група територија, а не као савез држава и не води рачуна о сопственим интересима – економским, безбедносним и никаквим другим. Није водила рачуна о себи, а током миграционе кризе, када је прихватила милионе миграната, сада не зна шта да ради са њима, потпуно су променили њену структуру. А сада Европа клизи у сукоб са Руском Федерацијом, који ничим није изазван, Русија ни на који наћин не прети Европи.

Потенцијал Русије и грађани Европе могу да спрече сукоб – ништа друго. Сада у Европи владају расположења која подсећају на она уочи Првог светског рата. Пре сваког светског рата јавља се одређена фобија – тада је то била србофобија, уочи Другог светског рата – јудеофобија, а сада – русофобија, свако зло према Русима је дозвољено и свака лаж је прихватљива. А говорити о миру је издаја. Мене то брине. Поносан сам што Србија, захваљујући председнику Александру Вучићу, није постала део русофобије и антируске хистерије. Русофобија се увек завршавала србофобијом. Нико од оних који мрзе Русију не воли Србију. Зато сам веома забринут и видим да Европа клизи ка рату, да оне који позивају на мир називају издајницима, конзервативцима, а често и фашистима. У Србији то није случај, али у Европи, бојим се, јесте.

Бојим се да смо дошли у фазу сукоба цивилизација, погледа на свет који се искључују. Отварање Олимпијских игара у Паризу је било индикативно: трансвестити уместо Христа, Марија Антоанета која пева одсечене главе, дете које седи са тим перверзњацима. Била је то слика цивилизације којој ја не припадам.

Идемо ка сукобу цивилизација, у којима су на једној страни вредности: Бог, нација, породица. А са друге стране – свет без Бога, без нације, и зато сви морају да буду део једне глобалне државе потрошача, и нема породице, концепт ЛГБТ+ укида породицу.

Забрињава ме тај непомирљиви сукоб. Не могу да будем део концепта у коме нема Бога, нације, породице. Популарност председника Путина и Русије у западној Европи не објашњава се чињеницом да су се појавили милиони Немаца који су се одједном заљубили у Русе – они их никада нису волели, ни у Првом, ни у Другом светском рату, ни после. Али они у Руској Федерацији виде вредности које подржавају, желе да живе са својим Богом, нацијом и породицом. А намеће им се друштво у коме тога нема. И у томе је разлог. Кажу да је Руска Федерација својим малигним утицајем тамо стварала партије – није ни једну. Запад је тај који ствара партије и невладине организације. Али систем вредности који доминира у Русији је онај који многи милиони људи доживљавају као свој систем вредности, и тако себе схватају. У томе је суштина сукоба.

– Сада се појавила забринутост за транзит гаса у вези са Суџом; како акције Оружаних снага Украјине могу утицати на енергетску безбедност Европе? Шта мислите о прокламованом циљу ове операције: да се постигне боља преговарачка позиција са Русијом?

– Да се ​​Европа понашала као савез држава, а не територија, требало је раније да постави питање: шта се десило са Северним током? Шта се тамо десило? То је веома наштетило немачкој економији, а са њом и целој Европи, јер је Немачка њен мотор. Али истрага још није завршена, једино је утврђено да се не зна како се то догодило.

Сви разговори о енергетској диверсификацији у Европи могући су под условом да гас долази из Русије и других земаља. Ако престану испоруке из Русије, неће бити довољних количина из других извора. То није ствар добре воље. Мађари и Словаци можда нису заљубљени у Руску Федерацију, али немају других извора гаса, немају одакле да га набаве. Србија, на пример, производи до 30 одсто својих потреба за нафтом и то је све. Морамо негде да купимо остатак нафте. Такође, гас – такве количине и по таквој цени могу се набавити само у Русији и нигде више. Зашто да учествујемо у туђим ратовима и уништавамо сопствену економију, зарад кога и чега? Да купујете скупљи (течни природни) гас, који се доставља бродовима? Наравно, свака претња енергетској стабилности није само питање економије, већ и политике. И покушај подизања стопа и принуђивања држава. Надам се да ће бити довољно памети да нас не оставе без нафте и гаса.

У Украјини је мир могао бити постигнут на преговорима у Истанбулу, на самом почетку СВО. Али то се није догодило, јер одлуку о миру у Украјини доносе земље и политичари који нису из Украјине, који хоће да ратују са Русијом до последњег Украјинца. Свака таква операција или напад само продужава сукоб и удаљава мир.

Када су (током напада украјинских оружаних снага на Севастопољ у јуну 2024.) погинула деца на плажи на Црном мору, само ја и још неки европски политичар упутили смо саучешће. А радило се о деци на плажи у Црном мору. Да ли је могуће да су за то наоружали украјинску војску? И колико нас то удаљава од мира? Треба да се вратимо на сам почетак и одлучимо да ли желимо пораз Руске Федерације или мира. Ја желим мир, али већина ЕУ и цео НАТО жели пораз Русије, без обзира на жртве које то захтева. Не занима их мир. Али немогуће је победити нуклеарну суперсилу, то се односи и на САД, и Кину, и Руску Федерацију. Зашто онда подстицати сукоб са највећом нуклеарном силом на свету да би се она довела до тачке употребе нуклеарног оружја? Каква је то идеја, у коју сврху, шта ће бити после тога? Мир је једино решење, али ће се он постићи само ако се узму у обзир руски интереси и никако друкчије. Осим ако не мисле да ће Русија да капитулира, што она не жели и неће.

Цела ситуација у Европи улази у фазу лудила, када прави аргументи више никога не занимају. Оно што ја говорим, када дође до европских медија, биће само разлог да ме прогласе „руским шпијуном“, „фашистом“ или још нечим. Али нико не жели да полемише са мојим аргументима, да пита да ли хоћемо мир или не? Уместо тога, сви ће почети да говоре да Русија мора бити поражена, што се неће догодити. Онда треба да се вратимо миру који је у интересу свих: и Русије, и Украјине, и нас у Србији.

– У кратком временском периоду покушани су атентати америчког председничког кандидата Доналда Трампа и словачког премијера Роберта Фица. Починили су их појединци подстакнути реториком политичара. Како српске обавештајне службе оцењују вероватноћу такве претње српским политичарима и највишим званичницима?

– Када се десио покушај атентата на господина Фица, а затим на Трампа, рекао сам нека се припреми председник Вучић. Јер са свима који се залажу за мирно решење у Украјини нешто се деси, неко пуца на њих. Превише је случајности, не заборавите и председника Ирана и министра спољних послова, који су погинули под чудним околностима. Александар Вучић је човек коме је живот угрожен од оних који би желели да Србија престане да буде војно неутрална, да уведе санкције Руској Федерацији, призна независност Косова и одрекне се Републике Српске. Таквих има доста, али ниједан није на Истоку.

Вучићу прете и нарко-кланови које смо открили и чији су чланови у бекству. Тако велике организоване криминалне групе никада не настају без подршке моћних тајних служби. Оне би требало да послуже за извршење, али они којима Александар Вучић смета, налазе се у политичким круговима. Смета им таква Србија, смета им Вучић, јер ом уједињује патриотске снаге, и без његовог ауторитета Србија не би могла да не уведе санкције Руској Федерацији.

Наравно, позвао сам на појачане мере безбедности за председника. Када желе да елиминишу заштићену фигуру, прво што ураде је да покушају да смање његову заштиту. То се ради преко медија, уз тезу да се превише новца троши на његово обезбеђење, да члановима породице није потребна заштита. Када се обезбеђење смањи, он постаје лака мета. Следећа фаза је такозвана „алијенација“ (отуђење) циља. То се постиже нападима на окружење тог човека, оптужбама на њихов рачун, на пример, мој, и он остаје сам, са смањеном безбедношћу, без политичке подршке у атмосфери опште мржње која дозвољава покушај атентата.

Када су у Сребреници покушали да убију председника Вучића, то није осудио Запад и нико за то није одговарао. Штавише, оптуживали су га да је то сам организовао. То и служи таквој сврси.

А онда ми, на пример, забрањују да путујем авионом на манифестације у знак сећања на жртве нациста у Пребиловцима и прете ми хапшењем. Тако показују да је лоше подржавати председника Вучића, да би он под притиском јавности смањио своје обезбеђење, да би људе око њега били уклоњени под претњом санкција, и то природно води ка покушају атентата.

После покушаја атентата на господина Фица, чини ми се да се много више писало о могућем терористичком акту на концерту Тејлор Свифт. А најављени покушај убиства мађарског премијера Виктора Орбана није изазвао никакву реакцију. Чак је и покушај убиства америчког председничког кандидата Доналда Трампа брзо напуштен као тема, и о томе се већ мање говори.

Не верујем у случајности и апсолутно сам уверен да држава мора да повећа мере безбедности за председника Вучића, јер је он мета. У том контексту, забрињавају и актуелни протести у вези са плановима за ископавање минерала јадарита. Руско Министарство спољних послова је јасно рекло да су ти протести – платформа за покретање обојене револуције, чији је циљ да сруши владу. Као што знамо, свргавање значи не само смену власти, већ и физичку ликвидацију носиоца власти. Председник Милошевић је после свргавања 5. октобра 2000. умро у Хагу и није отишао у пензију. То исто спремају и Александру Вучићу.

– Да ли су протести због екологије или је то политички притисак? Помажу ли некако Русија или руско искуство у борби против покушаја подривања ситуације изнутра?

– Протести због литијума нису толико везани за екологију. Њихов циљ је рушење власти. Нико не жели да се Србија развија; нико на Западу не жели самосталну и јаку Србију.

После кампање у медијима постоји забринутост грађана, али коначна одлука о покретању ископавања још није донета. Демонстранти излазе на улице са идејом да је то питање решено, да је опрема већ постављена. А коначна одлука још није донета. На тај начин Србији не дозвољавају да доноси одлуке о самој себи.

Лидери ових протеста нису стручњаци за ово питање, али постоје стручњаци који ће поднети извештаје Скупштини и Влади. Ми овде нисмо ни Мајдан ни Козачка Рада, па да доносимо одлуке викањем на улици. Тако су викали на Мајдану и сменили власт, кршећи сопствени устав. Као што се сећате, бивши председник Украјине Виктор Јанукович није потписао одлуку о интеграцији у ЕУ, немирима на улици је касније промењена одлука, али је он имао већину у парламенту и победио је на изборима.

Грађани у демократским друштвима морају да донесу одлуку, и ми смо спремни да одржимо референдум. Председник Вучић је предложио и опцију гласања о његовој оставци или референдума на нивоу целе Србије или региона где се планира производња, како год. Један од вођа протеста Мирослав Алексић провео је 20 дана у САД на неким курсевима о којима ништа није говорио. Када ја одем, на пример, у Москву, сваки минут мог путовања је познат. Али он није рекао шта је тамо радио, а онда почињу инциденти на нашим улицама – не верујем у случајности.

– У јуну сте се састали са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом и, како је саопштено, размотрили питање заштите од мешања Запада у унутрашње ствари земље. Колико је то питање ургентно за Србију и како се такво мешање може спречити?

– Русија, наравно, може да помогне Србији, као и Србија Русији. Не заборавите да се можда прва обојена револуција догодила 5. октобра 2000. године у Србији, када је свргнута легитимна власт. Обојене револуције имају исти сценарио: увек су неки избори, наводно намештени, као сада са Мадуром, занимљиво је да се увек после тих оптужби уништава изборни материјал. Зашто је 5. октобра 2000. године нападнута наша Скупштина , где није било представника власти, али су спаљени гласачки листићи и протоколи изборних комисија? Зар није требало да демонстранти то сачувају као доказ о изборне преваре? То увек почиње на исти начин, тако да Србија и Русија имају разлога да помажу једна другој, као и Кини и многим другим слободним земљама. Јер у свим земљама у којима су се дешавале обојене револуције владали су сиромаштво и грађански ратови – Сирија, Либија, Тунис, Ирак.

Напади на мене били су индикативни када се чуло да ћемо се заједно са Руском Федерацијом борити против обојених револуција и страног мешања. Шта може бити нормалније од тога да ми као мала земља тражимо помоћ да останемо независни, да овде не дође до насилне смене власти? Морамо сарађивати и учити једни од других. У НР Кини су покушали да изведу обојену револуцију преко Хонг Конга, у Русији су покушали неколико пута, у Украјини су то успели преко Мајдана, а у Србији – 5. октобра 2000. године.

На састанцима са руским безбедњацима разматра се и борба против тероризма. Не би смело да буде „њиховог” и „нашег” тероризма, тога да људе убијају, а то да се сматра нормом. Свака информација и њихова међусобна размена тој борби може помоћи, и то је веома важно. Питање није да ли ћете бити погођени тероризмом, него када ћете бити погођени. Један од најсмртоноснијих терористичких напада који је Русија доживела 24. марта, на годишњицу НАТО бомбардовања, прошао је без много осуда. Нисам приметио да се цела међународна заједница трудила да идентификује ко је и одакле издавао наређења. Зато или ћемо се борити против овог зла, или ће оно доћи до нас.

– Раније је лист Фајненшел тајмс, позивајући се на процене којима располаже, објавио да је Украјина од почетка специјалне војне операције могла да добије муницију из Србије у вредности од око 800 милиона евра преко трећих земаља. Како бисте прокоментарисали такве информације?

– То је покушај да се Русија и Србија сукобе. С једне стране, то би веома нашкодило Србији економски, политички и морално. Али то би такође политички, економски и морално нашкодило Руској Федерацији. Тако да Русија остане без једине државе западно од граница бившег СССР, искрено пријатељске, који бескрајно поштује Русију. А Србија би остала без великог савезника на међународној сцени, историјског. Ми нисмо клуб љубитеља Достојевског и не радујемо се само својој историји. Ми имамо заједничку будућност. Стога постоје покушаји споља организованог сукобљавања Србије и Русије. Значајан број невладиних организација у Србији добио је задатак да организује различите скупове и активно промовише у медијима тему наоружавања  Украјине од стране Србије како би извршили што већи притисак на руско јавно мњење, а оно би извршило притисак на руску политику – да би се односи погоршали.

Стога су такве вести лажне. Понављам, ми смо једина земља која је увела обавезу додатних гаранција купаца да се оружје и муниција не може продавати трећој земљи без сагласности Србије. Уз све постојеће прописе, додали смо овај услов и инсистирали на њему у свим уговорима. Колико знам, није било захтева других земаља да се наши производи продају трећим земљама.

Када сам био на челу Министарства унутрашњих послова, набавили смо два ватрогасна хеликоптера Ка-32, а из Руске Федерације је стигло и много раније наручене ватрогасне опреме. Показала се изузетно корисном, није било ни једне примедбе. Када кућа гори, не кажу: то је руски хеликоптер, него кажу: то је најбољи хеликоптер на свету за те намене. Сигуран сам да би многе европске земље желеле да воде слободнију политику како би и оне могле да користе нешто слично.

– Запад наставља са обучавањем и наоружавањем „косовских безбедносних снага“ и притиском на Србе на Косову и Метохији, експропријацијом земљишта и забраном промета српског динара. Да ли очекујете нове инциденте и насилне упаде снага безбедности косовских Албанаца у подручја покрајине насељена Србима?

– Очекујем ове године заоштравање на Косову и Метохији до септембра. Јер видим по реакцијама квинте (САД, УК, Немачка, Француска, Италија) – разних амбасада које много прете Куртију, а ништа не предузимају. Обично, када се то дешава, ствари се опасно развијају. Сада је идеално време за напад на север покрајине. Универзитет у Косовској Митровици, са осам хиљада студената, који су увек бранили мост између јужног и северног дела Митровице и спречавали нападе на север, сада је на распусту. У том смислу, Северна Митровица је празна.

И у Бриселу је сезона годишњих одмора, неће имати коме да се жале, а имају и изговор да не прихвате жалбе – „нисмо били ту”. А ускоро су и избори у Приштини, па очекујем да ће покушати да ураде нешто пре јесени. А у централној Србији сада су заузети протестима, људи су на улицама због литијума, идеално је за косовске Албанце, јер нема ко да реагује.

Косовски Албанци наводно покушавају да формирају мултинационалну јединицу, без Албанаца, која ће чувати мост на Ибру. По њиховом мишљењу, то би требало да нас умири и да буде прихватљиво.

Крајњи циљ Аљбина Куртија је да на север покрајине уведе такозване КБС, које по Резолуцији 1244 Савета безбедности УН немају право на постојање. Отворити мост за аутомобилски саобраћај, изазвати сукобе и, под изговором да полиција не може да се носи, увести тамо КБС, заузети север покрајине и административну линију претворити у границу. Били би веома задовољни када би могли да протерају Србе у колонама и етнички очисте Косово као што су то урадили Хрвати 1995. године операцијом Олуја против Републике Српске Крајине.

– Како држава Србија томе може да се одупре?

– Оно што можемо – ми радимо на томе да Срби на Косову и Метохији имају свој живот, да их Београд финансира, обезбеђује посао, плате, улаже у инфраструктуру и, наравно, да се бори за њих на међународној сцени. Што се осталог тиче, могу рећи да је држава Србија – држава. А косовски Албанци ће поново покушати да увуку НАТО у сукоб са нама: „Србија је зла, зовите НАТО“.

– Ви сте од прошле године под санкцијама сте САД. Када су уведене, поднели сте оставку, како сте рекли, да не бисте изневерили Србију и колеге из владе. Сада сте се вратили. Шта Вас је навело да се промените одлуку?

– Санкције против мене су увели ни због чег другог до због мојих веза са Русијом, јер Србија жели да буде слободна. Са економске тачке гледишта, те санкције ми ништа не значе. Немам имовину, немам фирму, ништа што би тамо могло да се замрзне, нисам планирао пут у САД. И не знам шта бих тамо радио. Али било би неозбиљно рећи да те санкције не значе баш ништа. То је озбиљан политички ударац јер се може задати без икакве основе. Српско Тужилаштво за организовани криминал је одмах по изрицању санкција против мене контактирало Министарство правде САД и затражило документацију, истражни материјал, било какве доказе. Пошто сам тада био на челу Безбедносно-информативне агенције (БИА), затражили смо од ЦИА и ФБИ оперативне податке, односно претпоставке. Али током године наше тужилаштво није добило као одговор на свој захтев ниједно слово из САД. Поставља се питање: шта су они чекали ако су сумњали у мене, зашто то нису одмах пријавили? Чекали су да се посвађамо са Русијом и онда бих могао да будем и нарко-бос, било ко. Само да не будемо у добрим односима са Русијом. Искрено, унапред су ме упозоравали да ако наставим са својом политиком, ако не престанем да говорим шта мислим и да развијам односе са Руском Федерацијом, причам о „српском свету“, залажем се за мирно решење у Украјини, да ћу се наћи под санкцијама и то би био крај моје политичке каријере. Али зашто бих се уопште бавио политиком ако будем радим оно што они кажу.

Мој однос према Русији није овакав јер сам ја неки „руски агент“. Он је овакав јер сматрам да су односи са Руском Федерацијом од кључног значаја за очување Србије. Да Русија није преживела све ове векове, Србије не би било. Ако се сада СВО и све што се дешава лоше заврши по Русију, и она пропадне, зар неко заиста мисли да ће Србија опстати? Она ће нестати, ми немамо избора. Зато ја не намеравам да мењам своју политику.

Логика моје оставке била је у томе да не будем изговор за негативне кораке према Србији. Због тога сам поднео оставку на оперативну функцију шефа БИА. А потпредседник Владе Србије је политичка функција, која подразумева бављење политиком. Тако да сада они не могу да прекину сарадњу са БИА због тога што сам ја – потпредседник Владе. Најважније ми је било да Србија нема такав проблем. А то што сада чиним све што могу у својој политичкој функцији је доказ да је Србија независна држава, то је један од показатеља њене независности.

– Хоће ли Србија учествовати на самиту БРИКС у октобру у Казању?

– Што се тиче БРИКС, ускоро очекујемо званичан позив, волео бих да учествујем у раду форума. БРИКС постаје реална алтернатива ЕУ. Управо зато су сада такви хистерични напади на нас, оне који предлажу да размишљамо о БРИКС. Земље чланице ове организације производе 51 одсто светског гаса и 47 одсто светске нафте, по БДП-у су престигле Г7, а да не говоримо о томе да по броју становника чине две трећине човечанства. Зар није логично да Србија размотри овај пут?

БРИКС нема тако чврсту структуру као ЕУ. Он није наднационална структура. Он је платформа и, пре свега, економски савез. Србија би била крајње неодговорна, ако не би истражила могућности које БРИКС представља. Та организација ништа не захтева од Србије, а може да понуди више него што ми тражимо. А ЕУ захтева од нас све, али више нисам сигуран шта нам нуди.

БРИКС је наша шанса и реална алтернатива. Ја се веома јасно залажем да Србија веома добро размотри све могућности БРИКС и што ближе сарађује са земљама чланицама те организације. БРИКС се на српском може тумачити као Србија међу пријатељима. У тој организацији нема ниједне државе која било шта захтева од Србије, али су све спремне да нам нешто понуде.

[РИА]