Kина неће одустати од венецуелског председника Николаса Мадура у скорије вријеме, чак и када међународна омча “делегитимизације”, коју предводе Сједињене Државе, буде висила око социјалистичког моћника, према владиним изјавама објављеним у петак.
Пекинг је потврдио да одржава “нормалне односе између држава”, а сарадња између две страна “не би требало да буде нарушена без обзира на то како се ситуација развија”, наводи се у саопштењу за штампу кинеског министарства спољних послова. Или, боље речено: са милијардама долара у кредитној линији, “немешање” једноставно није опција за Kину.
“Kина је одржала блиску комуникацију са свим странама на различите начине”, рекао је гласноговорник министарства у одговору на питање да ли је Kина контактирала с вођом Народне скупштине Хуаном Гваидом. “Спремни смо да сарађујемо са свим странама на промовисању мировних преговора и стварању повољних услова за правилно решавање венецуеланских питања”, додаје се у министарству.
Међутим јавља се, не тако мали проблем Kине која је позајмила Kаракасу преко 50 милијарди долара у оквиру програма споразума о нафти на зајам у последњој деценији . То само наглашава колико брзо би притисак Беле куће за променом режима могао поново довести Вашингтон у директни сукоб с Kином и Русијом. Укупно, Венецуела дугује “више од 120 милијарди долара само Kини и Русији”, саопштио је ФОKС ове недеље.
У новом извештају Wалл Стреет Јоурнал-а описано је шта је на коцки, као и колики су трошкови Пекинга:
Kада је Kина склопила први у низу уговор о нафти на зајам са Венецуелом у 2007. години, изгледало је као савршен спој. Венецуела је имала највеће светске резерве нафте; Kина је била спремна да постане највећи потрошач енергије.
Дванаест година и више од 50 милијарди долара зајмова касније, политичка криза у Венецуели је претња за исплату Kине и повлачи Пекинг у замку, јер подржава венецуеланског лидера који је САД намеравао да обори. То је конфликт са Вашингтоном који Пекингу није неопходан, усред напора да се реши трговински спор који вага ка кинеској економији.
А шта је остало од тог кредита који би потенцијално могао да нестане са ударцем анти-Мадуровог пуча?
Према проценама кинеског министарства трговине, Венецуела још увек дугује око 20 милијарди долара, извештава WСЈ.
И Kина и Русија и даље остају највећи снабдевачи оружја у Латинској Америци, а Пекинг је имао додатних 3.2 долара у директним инвестицијама у Венецуели у 2017., да не спомињемо најмање три заједничка улагања између кинеске корпорације Натионал Петролеум и венецуеланске компаније, сада под америчким санкцијама , Петролеос де Венезуела СА или ПдВСА.
Иако су венецуеланске отплате Kини наводно почеле да успоравају од 2015. године, садашњи политички немири и напори Вашингтона за промену режима могли би бити поражавајући за кинеске инвестиције:
Kинеске инвестиције сада су у опасности под управом Мадура, а Пекинг такође примећује да би Гваидова Администрација, коју подржавају САД, могла одбити да исплаћује неисплаћене дугове.
Kинеско министарство трговине изнело је у уторак забринутост. “Ако опозициона странка у будућности буде имала власт, нова венецуеланска влада би могла да користи” заштиту националних интереса “као разлог да поново преговара о уговорним условима са Kином, па чак и да одбије да врати преостале дугове”, саопштило је министарство у свом најновијем извештају о управљању инвестицијама у Венецуели.
С обзиром на то да је Пекинг свестан исхода сваке венецуеланске промене власти, и с обзиром на то да је и даље главни снабдевач оружја Мадуровог режима, не може се рећи која је врста тајне сарадње између војски или планова за ванредне ситуације сада на снази.
Слично кинеској мирној војној подршци Сиријском Асаду, током протеклих година међународног рата у Леванту, који је све више јаван, Kина би могла да се припреми да подржи Мадура директније.
„Русија и Kина користе Венецуелу као посредни сукоб да би изазвале САД. То је више од економске подршке. Русија и Kина су искористиле своју економску подршку за успостављање војно-индустријског присуства у Венецуели “, рекао је ове седмице за Фоx Неwс Џозеф Хумире, извршни директор Центра за безбедно друштво.
За почетак, Kина има објекат за сателитско праћење у ваздухопловној бази Цапитан Мануел Риос у Гуарику, док Русија има сајбер приступ морнаричкој бази Антонио Диаз “Банди” у Ла Орциљи, острву северно од Kаракаса.
„Ово повећава простор и сајбер способности простора које Мадуров режим нема“, нагласио је Хумире. „За Русију и Kину притисак на САД преко Венецуеле доприноси њиховим регионалним амбицијама у Украјини и Источној / Централној Европи (за Русију) и Тајвану и Јужнокинеском мору (за Kину).” – ФОX Неwс.
Све ово сугерише на оно што неки аналитичари називају “новим хладним ратом”, где би друга Kубанска криза у америчком дворишту могла бити иза угла.
Ово је још вероватније с обзиром на то да Трампова Бела кућа можда није прецизно процењивала одлучност Kине и Русије да се држи Мадура и његове, још увек, лојалне војске. Ипак, за разлику од Сирије, где је руска интервенција на позив Дамаска 2015. године осујетила напор САД-Гулф-НАТО за промену режима, Вашингтон има јасну рачуницу која иде у његову корист у случају Венецуеле.
