Данило Лазовић (1951 —2006) био је српски глумац.
Током деведесетих је био инструктор добровољцима у бази у Бубањ Потоку. Био је члан Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу. Залагао се да се у школе уведе сељачко васпитање, а веронаука постане обавезан предмет.
Фебруара 2006. године је говорио на митингу Српске радикалне странке, иако није био њен члан. Спас српског народа је видео у јединственој политичкој сцени, већем посвећењу цркви и постављањем српског краља на престо.
Преминуо је 25. марта 2006. од срчаног удара. По жељи породице нико није држао говор, већ је преко разгласа пуштен Лазовићев монолог у поеми светог Николаја Велимировића „Косовски завет цара Лазара“.
Испред храма Светог Трифуна, опело је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске и милешевске. У име гусларског друштва „Радован Бећировић Требјешки“, чији је Лазовић био члан, опростили су се Славко Алексић и Бошко Вујачић.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
