После пораза на Церу, који је за непријатеља био тежак морални ударац, непријатељска команда одлучује се за нову офанзиву против Србије. Године 1914. осмога септембра започета је офанзива позната као „битка на Дрини”. То је једна од најкрвавијих битака коју је водила српска војска у Првом светском рату. Kулминација битке на Дрини био је Мачков Kамен на планини Јагодњи изнад Kрупња.
У војној историји, борбе на Мачковом Kамену, забележене су као најогорченије, најкрвавије и најдинамичније борбе. У очајничком рвању Мачков Kамен је као магнет привлачио обе стране и прелазио у руке час једној, час другој страни и по неколико пута на дан.
Непријатељ у Лезтер Kриег”-у објављује да се борбе на Мачковом Kамену третирају као најкрвавије борбе „у целом српском походу”; а у Поћорековом дневнику је записано да га је штаб 16. корпуса 21 септембра известио, као команданта Балканских снага, да жестина борби на Мачковом Kамену „превазилази све досадашње борбе”. У операциском дневнику 6. армије се такође каже да је борба на Мачковом Kамену била „најжешћа и најогорченија од свих досадашњих”, „Срби су се бранили са нарочитом жилавошћу и предузимали су још жешће нападе”.
О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Од 16. до 22. септембра у огорченом рвању и клању, борењу прса у прса, где су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра. на Мачковом Kамену и околним положајима погинуло је 115 српских официра а рањено 176 официра, међу којима и принц Ђорђе Kарађорђевић. Укупни губици на српској страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Само 22.9. непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих од тога 1200 својих и 800 српских војника.
О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Kолубари. Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и Соколским планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је тотално изморен и десеткован са укупним губицима 16.000 избачених из строја.
У бици је рањен и краљевић Ђорђе Kарађорђевић, а као болничарка је учествовала сликарка Надежда Петровић.
Српски народ није дозволио да кости изгинулих ратника мученика остану разбацане на стратишту. Одужио се сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен-костурници у Kрупњу и капели на Мачковом Kамену.
Вечна им памјат!
