КОМАНДАНТ „Вукова с Вучијака“ Вељко Миланковић био је врстан војсковођа, који је имао неку посебну врсту ауторитета којег други нису имали.
Ово је рекао ратни новинар Бранислав Божић, који је за вријеме отаџбинско-одбрамбеног рата у више наврата писао о великом српском команданту.
– Он је био личност која се издваја, био је одлучан и имао је природан ауторитет. При томе није био конфликтна особа. Због тога је имао велико поштовање код својих младих војника, којих је било око 200. И млади а и старији од њега су га без поговора слушали, то је помало и необјашњиво, каже Божић.
Божић каже да је Миланковић имао велико поштовање код новинара из тог периода.
– Када дође рат, такви људи су видљивији. У вријеме рата поремећен је систем вриједности, али код њега није био. Он јесте био јунак, посебно ако се узме у обзир да није био ратно образован. По мом виђењу, он је био ексклузиван човјек, рекао је Божић.
„Вукови с Вучијака“ којима је руководио Миланковић, имали су значајну улогу у одбрани српског народа и стварању Републике Српске.
Ова једница се за Српску борила до посљедњег дана. Релеј на Козари окренули су како би се могао пратити програм из Србије, први су ушли у Јасеновац, а за заслуге за пробој Коридора именовани су првим ударним батаљоном Првог крајишког корпуса Војске Српске.
Вељко Миланковић је рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године када је током дејства артиљерије у операцији Масленица погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни.
Миланковић је 23. јуна 1993. посмртно одликован орденом Милоша Обилића.