Блага одсутност западних акција на Балкану последњих дана, оставка првог човека Вашингтонске администрације за овај део света Вес Мичела поклопили су се са може се рећи дуго очекиваном акцијом Вашингтона у Латинској Америци.
Венецуела која је одавно трн у оку Вашингтонским јастребовима због невероватног природног богатства јер се највеће светске резерве нафте налазе управо у овој земљи и то невероватних 18 процената укупне количине на планети нашла се пред новом драмом креираном у Америчкој администрацији.
Неколико покушаја да се Мадуро уклони атентатом, од којих је најспектакуларнији свакако био напад дроновима за време војне параде су пропали исто као и подршка прозападним политичким партијама на изборима.
За све то време Американци и њихови савезници финансијски су уништавали Венецуелу. Разне блокаде, претње компанијама других држава у случају сарадње, берзанске шпекулације довели су до враћања робно-робне размене у овој земљи и више милионског таласа избеглица као последице хипер инфлације изазване набројаним спољњим утицајем који се справом може назвати економским геноцидом. У самом финалу када легитимном председнику Мадуру понестаје средстава у резервним фондовима да уз себе задржи војску и полицију, Американци дају легитимитет вођи опозиције као привременом Председнику. Да је овај потез само део шире акције потврђује и понашање главних Америчких савезника у Латинској Америци који сви у року од 120 минута следе њихове директиве и признају самопроглашеног председника за легитимног.
Kако је Kанада такође потврдила Амерички избор, сада се чека реакција Европских савезника , пре свега Велике Британије. А након тога отвара се пут за војну интервенцију на позив новопостављене гарнитуре у Kаракасу која се лако може извести формално због заштите Америчких грађана запослених у Амбасади којима је неопрезно Мадуро дао 72 сата да напусте земљу. Преурањен корак у тренутној ситуацији а закаснели у укупној. Јер када већ није препознао њихове активности које су довеле до проглашења опозиционог лидера Гуаидоа за председника, када већ није деловао превентивно , не би требало ни сада . Једноставно Американцима не сме дати повода за оружани сукоб који лако може прерасти у грађански рат са несагледивим последицама.
У целом овом трилеру недостаје само издаја у најближем окружењу председника Мадура. Питање је када ће неки од најближих његових генерала поклекнути и узети кофер свеже одштампаних долара.
Вратимо се на почетак. И какве све ово има везе са Републиком Српском. Директне можда никакве али је ово засигурно један шаблон који се уз мање корекције покушава спровести и против легитимних власти у Бањалуци. Одлазак Вес Мичела не значи одустајање од циља Америке а то је унитарна Босна као члан НАТО већ само промену начина остваривања тог циља. Мења се можда динамика, префолмулише тактика, вероватно ће се увести нова средства али циљ се променити неће. Тензије око избора, не стављање заставе РС у згради Председништва, претња о постављању федералне полиције на граничним прелазима са Србијом, стварање проамеричких медија, коришћење трагичне смрти Давида Д која је иначе у надлежности тужилаштва и судства под контролом Сарајева а самим тиме и странаца који то исто Сарајево контролишу, покретање поступка о поништавању имена Републике Српске. Све су то елементи који морају деловати упозоравајуће на власти Републике Српске.
Анализирајући дешавања, неминован је закључак да Република Српска мора имати чврст став и јаке везе са неким ко може да је заштити. И ту нема много дилеме једино Србија и искрен однос са Москвом је могу заштитити од Венецуеланског сценарија и губљења државности са несагледивим последицама по Србски народ.
Илија Животић стручњак за безбедност