По записима његових синова Стефана Првовенчаног и Светог Саве, аутора његових житија, Стефан Немања је рођен у Рибници (данашњој Подгорици) око 1113, јер је његов отац Завида након прогонства из Рашке одлучио да се склони у родну Зету. Немања је прво крштен у цркви Светог Ђорђа у Подгорици по латинском обреду, а након повратка у Рашку и по грчком, у цркви Светих апостола Петра и Павла у данашњем Новом Пазару. У истој цркви се након силаска с престола и замонашио, заједно са супругом Аном, која ће такође бити канонизована под монашким именом Анастасија.
Стефан Немања је био велики жупан Рашке пуних 30 година, а период његове владавине се сматра прекретницом у нашој историји. Проширио је територију државе од Косова на истоку до Неретљанске области на западу, установио обичај подизања монументалних задужбина, учврстио власт у земљи, борио се против богумила и успешно водио спољну политику између двеју великих сила – Угарске и Византије. Повукао се са власти на државном сабору 25. марта 1196. године, а за наследника трона је одредио средњег сина Стефана, касније названог Првовенчани.
Стефан Немања је, између осталог, познат по томе што је потписао први српско-немачки споразум, и то ни мање ни више него са немачким царем Фридрихом Барбаросом. Они су се 27. јула 1189. састали у Нишу, док је Барбароса пролазио кроз Србију приликом Трећег крсташког похода, а остало је забележено да се Немања, тада само велики жупан, уредно потписао, а да је Барбароса, чувени цар, на папир ставио само крстић. Остало је записано да је немачки цар богато и дочекан и испраћен, са мноштвом дарова, а данас о том сусрету сведочи споменик који се налази испред зграде Универзитета у Нишу.
Преминуо је 1198. у Хиландару као монах Симеон, а према предању у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Следеће године га је Светогорски сабор канонизовао као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро. 1208. је Свети Сава пренео очеве посмртне остатке у Студеницу, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили око власти. Иначе, Стефан је заправо једна врста титуле и потиче од грчке речи степханос, што значи венац или круна. Такође, Свети Стефан је, као први светитељ који је страдао за Господа (Првомученик), био крсна слава Немањића. Ово име, или титулу, носили су и многи европски краљеви. Своме сину Растку је оставио чувена “Завештања великог жупана српског Стефана Немање Светом Сави”, а ми вам преносимо једно од најпознатијих – о језику.
