Ово као да је прича са Прашког гробља, међутим и није. Умберто Еко је можда измислио Симонинија, али извесно је знао да постоје људи са моралног дна спремни да од лажи живе, да са њоме тргују и да се њоме служе у корист свог омиљеног председника. Да је Умберто Еко нешто више сазнао о Веску и Милу, вероватно би се појавио наставак овог „прашког подземног света“ са новим називом „црногорско гробље морала“. Ђукановићева Црна Гора је очигледно земља лажи, прљавих завера на двору и професионалних превараната у његовој близини, јер Веско је вишеструко правоснажно осуђиван за превару. Према признању самог Мујовића, како преносе „Вијести“, које као учесници тројног савеза: Мило-Веско-органи гоњења, дају вишеструко осуђиваном повратнику више свог медијског простора, него било ком лидеру из демократске већине. Мујовић потврђује да се са Милом блиско и интимно саветује шта да уради против Светозара Маровића, па онда када добије подршку, иде у црногорско Специјално државно тужилаштво, које, како каже, редовно посећује скоро сваки дан, доносећи у архиву те установе очигледно хрпу лажи која може у одређеном тренутку да послужи неком у Милову корист.
Но у жељи да од лажи направи нову Јустицију и „богињу црногорске правде“, Мујовић се запетљао у лажним изјавама о једном политички таргетираном „пријатељу“, како је Мило раније ословљавао Маровића, и у ствари нехотично открио пуну истину о мрачној анатомији моћи једне феудалне самовладе Милове власти.
Ево шта је сам Мујовић признао о Миловој „демократији“ и моралу.
Прво, Веско зна да сви знају да је вишеструко осуђиван због лажи и преваре, то зна и Мило, то знају и у тужилаштву. Неком окривљеном је у једној прилици, један од тужилаца рекао, како је тај окривљени касније пренео: „ко још не зна у Црној Гори да је Мујовић преварант и господар лажи“.
Друго, такав свима познат, Мујовић према свом признању, има редовне контакте са Специјалним државним тужилаштвом и веома блиске и интимне контакте са Милом, што чини нескривеним да се озбиљне државне институције користе оваквим кажњаваним и морално презреним човеком који је „продавац лажи“, да са њим одржавају контакте и да га по потреби користе за одређене пројектоване циљеве против одређених личности или групација.
Треће, у тим околностима Веско се посебно бавио трима политичким групацијама које је Мило Ђукановић доживљавао латентно или извесно угрожавајуће по његов привилегован статус.
Маровић је био прва операција „смакнућа“ у којој учествују према признању самог Мујовића, лично и непосредно: он, затим Мило са којим се саветује и Специјално државно тужилаштво коме односи информације, које он сам „припреми“ у складу са циљем компромитације личности и „успеха“ покренуте репресије.
Друга операција је била покренута против „мојковачког клана“ са циљем дисквалификације Душка Марковића у датим околностима, из Миловог страха да Душко превише зна и да је важно пасивизирати његове „поверљиве информације“. Писмене забелешке које је Мујовић слао о овој „групи“, јачали су Милову контролу над Марковићем и спречавале да икада помисли о некој политичкој еманципацији.
Треће, Мујовић се посебно бавио Демократским фронтом, јавно их уходио и по задатку настојао да прикупи „довољно доказа“ о њиховој деструктивној и „издајничкој улози“. О свему томе писале су у једном тренутку такође „Вијести“, опет детаљно у Вескову корист. Он је очигледно њихов „специјалац“ за компромитацију њима нежељених личности и политика, баш као и Милу. О свим овим и другим активностима које је Мујовић радио у Милову корист постојали су многи докази, а највећи број њих је претресом Мујовићеве куће уклоњен, опет од стране полиције Веселина Вељовића, сада Миловог секретара. Оно што је сасвим јасно и јуче потврђено од стране самог Мујовића, он је Милов човек задатка за везу са Специјалним државним тужилаштвом и агент за елиминацију њему „политички опасних људи“, а ко зна шта још
Не желећи, Мујовић је јуче одиграо улогу „сведока сарадника“ против Мила Ђукановића, оптужујући га да се председник државе супротно Уставу, користи ван-институционалним механизмом елиминације својих политичких супарника и да за то користи људе вишеструко пресуђиване због лажи, да се са њима лично среће и консултује, те да супротно начелу поделе власти, одржава контакте са тужилаштвом мимо законом прописаних начина, усељавајући у Кабинет председника као морални стандард „најозлоглашенијег корисника лажи“ у Црној Гори. О овоме све знају у Демократској партији социјалиста, али ћуте из страха.
Напокон, из свега је очигледно да Мило Ђукановић и Мујовић и даље сарађују заједно са „Вијестима“.
Извор: Националист