Екологија није само ваздух, екологија је и загађење река, и пошумљавање, а више је урађено у последњих пет година него деценијама уназад, и то су конкретни резултати, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић гостујући на ТВ Пинк.
Он је рекао да проблеми са загађењем и заштитом животне средине постоје деценијама и чињеница је да се тиме бавимо зато што смо нека друга питања која су била важна ставили по страни, јер смо их решили.
Весић је нагласио да када се погледају истраживања јавног мњења, међу првих двадесет питања које грађани постављају није проблем незапослености, јер га скоро и нема. Исто је и са изградњом инфраструктуре, јер се на све стране граде ауто-путеви, а метро се гради у Београду.
– Нико више неће помињати сиромаштво као проблем, јер смо ми као држава и друштво напредовали, решили смо неке основне проблеме, а средње богата и богата друштва постављају питања која се односе на екологију – рекао је Весић.
Он је нагласио да екологија није само ваздух, екологија је и загађење река, и пошумљавање.
– У Београду имамо скоро 100 директних излива канализације у Саву и Дунав. То значи да сваке године у Саву и Дунав сипамо фекалија у запремини 60.000 олимпијских базена. И то је тако деценијама. Последње три године смо почели да градимо фабрике за прераду отпадних вода и оне нису јефтине. Прва фабрика је у Великом селу. Она покрива 1,5 милиона људи и само у првој фази кошта 271 милион евра, а у другој фази ће бити између 400 и 600 милиона евра. Kроз пројекат „Чиста Србија” ради се фабрика за прераду отпадних вода у Остружници и трећа фабрика за прераду отпадних вода у Обреновцу. Остају нам још две фабрике. Пројектујемо фабрику у Батајници и остаје последња фабрика у Гроцкој. Тако ћемо са тих пет фабрика коначно прерађивати све отпадне воде. У последње четири године урађени су историјски кораци имајући у виду да пре тога нико никада није пробао да изгради једну фабрику отпадних вода – нагласио је Весић.
Весић је рекао да је пре десетак дана на левој обали Дунава почела изградња мале фабрике за прераду отпадних вода заједно са Европском инвестиционом банком, а у наредних седам до десет дана биће расписан тендер за изградњу скоро 80 километара канализације којом ће та вода одлазити прерађена у Дунав.
Говорећи о пошумљавању, Весић је истакао да од 2014. године Београд има за један одсто више зелених површина.
– Наравно да можемо више и да ово није довољно, али наша Фондација за децу и омладину купила је 308 јелки које ћемо поклонити сваком вртићу у Београду и оне ће бити посађене у сваком дворишту вртића или на слободној зеленој површини, како би деца имала своје дрво. Такође, сада крећемо са новом акцијом – за свако новорођено дете Град Београд ће поклонити дрво, а почињемо и са акцијом да сваки првак посади дрво у дворишту своје школе. Kада говоримо о аеро-загађењу, 98 одсто свих наших градских електрана је на гас. Такође, када говоримо о аеро-загађењу, наш проблем су индивидуална ложишта и Град Београд ће предложити читав низ решења, о чему сам разговарао и са министарком Иреном Вујовић. Она много помаже Београд, јер је такође наследила те проблеме, које пре ње нико није решавао. Прво ћемо инсистирати на укидању партиципације за прикључење на топлане, како бисмо укинули индивидуална ложишта. Даље, треба да постоје драконске казне за оне који ложе на лож уље и гуме, јер је то заиста озбиљан извор загађења – казао је заменик градоначелника.
Весић је додао и да је стара депонија у Винчи од 1977. године емитовала око пет милијарди кубика метан гаса.
– Затварањем те депоније немамо више ту врсту загађења. Инсистираћемо и да енергетски ефикасне зграде добију попуст на порез за имовину, као и да електрична возила у граду добију бесплатан паркинг. Сада идемо и са пројектом 150 пуњача, а стићи ће нам и првих 20 камиона на природни гас. Kупили смо сто аутобуса на природни гас, а првих 25 стиже у фебруару. Наравно, градимо и метро. То је еколошки начин превоза и са Бг возом имаћемо до 2030. године, заједно са трамвајима, скоро 80 одсто шинског саобраћаја у граду – казао је Весић.