На реду је трећи протест. Од намере за да се искаже почаст свим жртвама и саучешће породицама и укаже на пораст насиља, протест се претворио у насиље на улици, на мрежама, па полако прелази у родно феминистичку битку и позив на линч српског патријарха!
Пише: Весна Веизовић
Народа и на првом и другом протесту било је заиста пуно. У бројке не бих да улазим јер нисам бројала. Чули су се и захтеви и испостављени услови, једино нико да гласно и јасно каже оно најважније – чији је ово протест?
Присваја га и народ а још више опозиција. Ипак једно је извесно, неко је протест пријавио, неко је исписао трансперенте, неко је осмислио и изговорио захтеве, утврдио руту, обезбедио озвучење, званично позвао народ… И све то овај протест не чини спонтаним и народним, већ добро осмишљеним и координисаним.
Извесно је такође да је на протестима оба пута био велики број народа који не само да не припада организаторима протеста већ их се гнуша. Али у тренутном расположењу које влада, а чија су иницијална каписла била два масовна убиства, јасновидност се изгубила. НАТО опозиција је искористила гнев и народ жељан кривца изашао је са црним ђаволом под руку.
И ту на снагу ступа питање – чији је ово протест? Истинско народно незадовољство или још један покушај пронато опозиције да се кроз политизацију жртви и лешинарење наметну Западу као озбиљан против кандидат Александру Вучићу, али и оном делу опозиције који је мудро ћутао? Другим речима, да ли је ово још једно свесно искоришћавање народног гнева за најјефтиније политичке поене?
Нажалост јесте!
Иако се велики број протестаната оградио од свих политичара, активиста и осталих јавних личности прозападно опредељених а који су учесници, они су ти који су покренули ову причу, односно искористили трагедију и започну лов на вештице.
Народ хоће кривца! Не само кривца за невино страдале жртве, јер су и те жртве само персонификација свеукупног незадовољства које се крчка предуго. Не за последњих десет година, него смо у незадовољство рођени, ту смо одрасли и ту и даље живимо. То незадовољство није пролазно, већ је више као хронично стање које инволуира са различитим режимима.
А управо претходни режим, који кроз протесте покушава да се врати и да колективну кривицу свали на садашњи режим, који, наравно, нимало није невин, је најкривљи за овакво стање у школству, друштву, васпитању.
Они су ти који су донели западни систем вредности не само у школе и остале установе, они су тај систем вредности установили по нашим кућама, дајући себи за право да одлучују на који начин ћемо да васпитавамо своју децу, дирају у најдубљу интиму сваке породице и све у име људских права.
Свесни те друштвене деконтаминације, надглашавајући садашњи режим, да се „власи не досете“, мислећи да ће по систему „напад је најбоља одбрана“ угушити ту чињеницу и скренути пажњу са сопствене кривице.
Сада, бесрамно на конто сопствене кривице(а коју сваљују на друге) они користе и ту децу која су индиректно убијена од пиштоља којим су они управљали и читаво народно незадовољство, да отворе западу широм врата да се испуне следећи захтеви са списка, које су опет они писали, а који неће бити само медијски мрак, већ и сви остали западни прохтеви са којима се њихова политика апсолутно поклапа а онда када се освестите, биће још један пети октобар и нова сатанизација.
Није довољно само рећи „ја не шетам због њих или са њима, ја шетам због себе и страдале“, јер сте ту- на нечему што је њихова представа. Треба исказази незадовољство, али не са онима који су нас овде довели, који само спроводе агенду.
Ви идете са Срђаном Миливојевићем, Миланом Ст. Протићем, Биљаном Стојковић, Мариником Тепић, Ћутом и гомилом оних којима се захтеви од српских власти поклапају са шиптарским, а који су тражили укидање Пинка али не и Нове.рс, Хепија али не и Н1, њима смета извештавање Новости, Политике, РТС-а, али не и Данас, Пешчаника, њима не смета отворена антисрпска политика која допире са њихових медија.
Они транспарент који предводи аполитичну колону користе и када само организатори протеста за политичке поене одлазе у РЕМ и траже оставке! И те оставке је писала Мариника Тепић и са собом је водила чету прозападних новинара да они њу сниме. И онда исти тај транспарент се стави испред непрегледне колоне народа, која иде ЗА њима, као овце пред клање.