Људи су почели перверзно да уживају у овој трагедији, калкулишу ко је крив, шта се десило, да ли је ухапшен прави клинац, ко је убица?
А без неке истинске емпатије. Сви су најпаметнији, сви нешто хоће. Час да се хапсе деца што подржавају убице, час се питају ко ће то нама да хапси децу? Онда траже полицију у школи, па деле фотке полиције са пиштољима, чуј молим те полицајци са пиштољима, а онда постављају питање – јел ће ови да нам чувају децу?
И сада огорчени личним незадовољством ће да изађу да протестују за мир против насиља. Против кога?
Јел озбиљно ће носиоци америчког сна Мариника Тепић, Вук Јеремић, Драган Ђилас, Ћута, Весна Пешић, Коста Константиновић…да не набрајам даље, да траже кривца у неком другом? Они који су антена америчког система и преко чијих НВО наш школски систем и јесте у оваквом стању?
Да ли ико нормалан може да приђе таквом једном бедном скупу руље, лешинара над огромном трагедијом коју хоће да искористе у политичке сврхе?
Док родитељи убијене деце позивају на мир и молитву, они, ви који ме називате Вучићевић ботом, сте огорченији и тужније од њих, и ви ћете сада да истерата неку правду? Шта је са свима вама?
Ако не можете да појмите да неко има властити став и да није ни за власт, ни за опозицију, већ да једноставно не мисли да је ово моменат за политичке игре, то онда говори о вама, не о мени. И при том, ја свашта видим, па не идем да људе гађам говнима и питам: јел био укусан сендвич?
Толико острашћености, толико мржње, гнева…Разумем да је тешко, али јел треба да идемо и убијамо се међусобно, да мрзимо сваког ко је плав или жут, ето јер имамо неке личне фрустрације. Нека нам је Бог у помоћи, али за почетак крените сви од себе и од своје куће.
Огрезли у мржњи и лудачкој нарцисиозности, нема краја сулудим теоријама! Нису ни смешне, жалосне су али још жалоснији је тај ужитак бављења њима, јер онда ваљда не бавимо се собом и својим животима, својом децом.
Шта је ико у овој Србији икад урадио,осим што ево као и ја, изнео је своје бедно мишљење? Нико ништа.
Али зато имамо мултипрактик стручњака за све, од тумачења кривичног законика до толико болесних теорија завере да се питам, да ли ти људи икад помисле на те јадне родитеље који ће кад тад прочитати то?
И нема истинских осећања, јер да их има ова три дана жалости била би у ћутњи и молитви а не у гневу и жељи да из овог насиља провизиђе још веће насиље. Па и рат, што да не, јер кад вама није добро, што би било комшији?
Весна Веизовић / Васељенска