Како објаснити чињеницу да се на челу појединих ЛГБТ удружења која својим скандалозним деловањем провоцирају грађане Србије- заправо налазе стрејт а не особе «измештене» сексуалне орјентације и у којој мери је њихова ангажман посвећен борби за бољи статус заједнице, а у којој изазивању хаоса?
Национална задужбина за демократију (НЕД) и њени партнери, о чему је било речи и у претходном тексту, кроз мрежу невладиних организација које финансирају, играју значајну улогу у обликовању политичке и друштвене свести у Србији. Док се ове организације представљају као борци за људска права и демократију, њихове активности се засновају на агресивној промоцији западних агенди које нису у складу са традиционалним вредностима, не само српског становништва, него ниједне нације на свету. Све то укључује притисак и на Српску православну цркву, образовање, односно измене школског програма, утицај на јавно мњење кроз све облике пропаганде…Но, и у овој наоко хомогеној структури, постоје размимоилажења и поделе по питању односа према задатим циљевима Запада.
ПОЛИТИЧКА ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА
Реч је овде о припадницима ЛГБТ. Наиме, известан број поборника ове заједнице, мимо очекивања супервизора, показује лојалност према држави и спремност да рационално сагледа сложеност друштвеног контекста у коме живе. Они раде на побољшању положаја ЛГБТ особа у Србији кроз пројекте и активности које не провоцирају већину и не изазивају додатне сукобе са традиционалним друштвеним групама. Могло би се рећи да они нису ни незадовољни својим положајем, јер је друштво у Србији, упркос стереотипима које покушавају да наметну активисти НВО, и више него демократски настројено. Напади на припаднике ЛГБТ су толико ретки да се могу подвести под статистичку грешку. Томе у прилог говори чињеница да ниједан напад није узрокован због сексуалне оријентације.
Ови активисти схватају да велики део српског друштва, као и Српска православна црква, и даље није спреман да прихвати вредности које долазе са Запада, посебно оне које се доживљавају као напад на традиционалне породичне и верске вредности. Уместо тога, они траже начине да интегришу ЛГБТ права у шири друштвени контекст, тако да не изазивају негативне реакције и не погоршавају тензије.
Велики је број ЛГБТ особа које се јавно или приватно декларишу као геј, али не припадају формалним ЛГБТ организацијама. Многи од њих деле ставове Предрага Аздејковића, који је критиковао понашање неких невладиних организација као профитабилних заједница које служе као покриће за личне и политичке интересе. Ове организације, како Аздејковић истиче, често воде особе које нису припадници ЛГБТ заједнице, већ стрејт особе које кроз своје деловање подржавају агенде које су супротне националним интересима Србије.
ИКОНА У ДУГИНИМ БОЈАМА
Коначно, трећу групу чине управо те невладине организације, које, као што смо истакли у претходном чланку, имају свој борд директора у оквиру Белграјд Прајда, а сам догађај користе за промоцију агенде, добијање финансијске подршке од бројних иностраних спонзора и додатни профит. Они су итекако свесни расположења у српском друштву, које генерално нема ништа против ЛГБТ заједнице, али има против промоције тих „вредности“, не само друштву у целини, него и покушају натурања као нечег пожељног и у складу са светским трендовима. Својим деловањем и појавама они намерно изазивају скандале, привлаче пажњу јавности и циљају најосетљивије тачке, не само српског друштва, него сваког традиционалисте, хришћанина и можемо рећи – нормалног човека. То што последице њиховог деловања касније могу осетити други припадници ове сексуалне мањине, њих мало интригира, јер провокације као што су иконе у дугиним бојама, неприкладне и голе фотографије у порти Српске православне цркве, али и јавни догађаји који се граниче са промоцијом педофилије, те трибине којима се директно циља на породицу, чак и међу њиховим присталицама изазивају бес и револт. Али овакво деловање и јесте срачунато на то да изазове нереде, негативне коментаре, мржњу, можда чак и физички напад. Јер- стереотипи о угроженој заједници морају имати покриће.
ПАРЕ У ПРВОМ, ЛГБТ У ДРУГОМ ПЛАНУ
Предраг Аздејковић, један од првих јавно декларисаних гејева, недавно је узбуркао јавност својим коментарима о понашању организације „Београд Прајд”, коју је окарактерисао као комерцијалну структуру која више штети ЛГБТ заједници у Србији него што доприноси побољшању њеног статуса. Он је навео да је парада постала средство за финансијску добит и политичку промоцију, а не истинска борба за права и слободе ЛГБТ особа.
Програм геј параде из године у годину постаје све агресивнији. Поред бројних представа, предавања и изложби чија је тематика хомосексуалног карактера, ове године у најави је било и предавање “Квир свеци и Квир слава”, које је требало да одржи Ник Јовчић-Сас. Међутим, након бројних негативних реакција у јавности, које нису дошле само од стране стрејт особа, већ напротив баш из ЛГБТ заједнице, предавање је отказано.
За наш портал изјаву је дао и Аздејковић који је први упутио реакције поводом контраверзног предавања на друштвеним мрежма:
„Након наше јавне реакције, предавање “Квир свеци и квир слава” је отказано, што је показало да организатори Недеље поноса имају контакта са реалношћу. Наравно, то што им је уопште таква идеја пала на памет показује одређен непрофесионализам и наивност, јер морате унапред да размишљате шта ће одређене изјаве и поступци изазвати код шире јавности. Ако вам је циљ да стварате хаос онда сте на добром путу, али ако заговарате побољшање положаја једне мањинске заједнице онда тој заједници не треба да правите додатне проблеме.“
ДРАГ МЕТОДОМ ПРОТИВ ДЕСНИЦЕ
Поред покушаја провокације верника, организатори су спремили и бројна друга изненађења. За једно је био задужен Јан Јохансон, заменик градоначелника Стокхолма. Овај политичар, познат по својим контроверзним наступима у Шведској, промовише драг као метод борбе против ултра-деснице. Јохансон је организовао такозвана драг читања у јавним библиотекама, где мушкарци обучени као жене читају приче деци. Овакви догађаји, који су у Шведској постали део јавног живота, подстичу децу да прихвате идеје „различитости“ као нешто нормално. Овакви догађаји и перформанси, не само да нису нормални, него се могу подвести и под педофилију.
These events and performances, far from being normal, can even be classified as bordering on pedophilia.
Поред овог ментално оболелог госта из Стокхолма, запажена је била и НВО под једноставним називом „Млади“. Они су у оквиру тзв „Недеље поноса“ организовали радионице, где су могли да се пријаве сви млади до 15 до 30 година који желе да се баве новинарством, и где се суптилно врши индоктринација начина на који се извештава о ЛГБТ заједници, све под називом „УоКВИРимо причу“.
Према речима нашег саговорника који имао прилику да учествује у једној од претходних радионица, млади овде добијају „понуде које се не одбијају“, једини услов јесте прихватити очигледан ментални поремећај као нешто нормално, заволети га и промовисати.
ДИЛЕР ИЛИ ГЕЈ-ОДЛУЧИ СЕ
Даље, поред скандалозног водитеља са Нове С, Пере Јововића који је добио прилику да исприча своју “љубавну причу”, чланови удружења “Да се зна” такође су разоткрили своју “истину.” Према информацијама из Alo, Novosti, и Vaseljenska, ово удружење служи као параван за продају наркотика. Уочи њиховог перформанса под називом “Ћутање,” двоје ЛГБТ активиста, након што је у њиховом стану пронађена већа количина наркотика, које су, како се сумња, продавали, оптужили су полицију за бруталност и прекорачење овлашћења током истраге, наводећи да је то било само зато што су геј.
Оркестрирано, у њихову одбрану устале су разне невладине организације које промовишу исте “вредности,” прозападни медији и јавне личности. Тужилац је одбацио њихове тврдње, а полицајци су ослобођени свих оптужби.
Овај случај сведочи о спремности неких да се упусте у било какву врсту срамоте, не само користећи удружење као покриће за своје активности, већ и упадајући у дугове након губитка спонзора. Они су брзо позвали читаву прозападну сцену да их заштити од бруталности која, у ствари, није ни постојала.