„Плавокоса политичарка“ како дански медији зову четрдесетједногодишњу Пернил Вермунд, харизматичну жену и лидера анти-мигрантске и националистичке „Нове деснице“, по истраживањима котира се веома добро уочи избора У Данској. Рејтинг ње и њене странке, крајем фебруара процењивао се на близу пет одсто подршке Данаца, што је невероватан подвиг с обзиром да је партија основана пре мање од две године. Њене идеје стичу велику популарност толико да би било опасно игнорисати је, каже Андреас Ревентлоу свом коментару за „ЕУ обсервер“. Овај саветник у организацији „Интернеционална медијска подршка у Копенхагену“, каже да успон „плавокосе политичарке” долази са порастом популарности Марин ле Пен у Француској, и Герта Вилдерса у Холандији. „Тврдокорни“ ставови госпође Вермунд укључују и забрану бурки у школама, строжију проверу миграната и излазак из ЕУ. Такође ona жели да ограничи добијање данског држављанства на људе који дају „позитиван допринос” друштву и имају посао. Али Ревентлоу даље упозорава: „Као харизматична жена у раним четрдесетим, она наступа као одлучна са снажним ставовима, јаким карактером, и за неке је веома шармантна особа. Са позивањем на слободу и независност, и изражавањем жестоких анти-исламских осећања, Вермунд звучи као доста њених „колега” у Европи и Америци.” Даље, по речима овог уплашеног либерала: „Данци морају уложити снажне напоре да не би направили исте оне грешке које други праве. Не смеју отписати Вермундову. Морају је схватити озбиљно, зато што је озбољно схватају они који се слажу с њом.” Ревентлоу је даље описује као веома отвореног критичара владе – за коју каже да је исувише мека по питању имиграционе политике, и редовно се обрачунава са сваким ко не гаји симпатије према мигрантима.
Иначе, странка „Нова десница“ (Nye Borgerlige) је основана 2015. године од стране Пернил Вермунд и Питера Сеир Кирстенена након што су се њих двоје сукобили са „Конзервативцима“ око чланства у ЕУ. Гласачи „Нове деснице“ су углавном бела средња класа, мушкарци, као и богати са универзитетским дипломама.
Иако је ова опција у идеолошком смислу недовољно доследна и национална, као што је на пример и данашњи француски Национални фронт, за либералну Данску, јачање било какве пронационалне и антимигрантске снаге, представља значајно освежење које доприноси јачању општевропског фронта против бриселске плутократије и олигархије.
Извор: Политички војник
https://politickivojnik.wordpress.com/