Наставак дијалога Београда и Приштине може се очекивати са формирањем нове бриселске администрације, каже Стефан Сурлић из Центра за интердисциплинарне студије.
Сурлић, ипак, напомиње да не треба имати превелика очекивања од новог представника ЕУ за спољну политику који, како каже, у преговорима о КиМ неће излазити из оквира дефинисане заједничке политике ЕУ.
Он, такође, као могући сценарио у односима Београда и Приштине види и поништавање Бриселског споразума, будући да се, како истиче, о финалном договору не може говорити уколико претходни споразуми нису спроведени.
Оцењује да компромис о КиМ није могућ без обнављања дијалога између Београда и Приштине и додаје да треба инсистирати на томе да две стране директно разговарају и комуницирају.
“Међународни фактори имају обавезу да приморају обе стране да седну и разговарају и да се, пре свега, нормализују преговарачке позиције, да би се онда дошло до нормализације односа“, наводи Сурлић за Тањуг.
Примећује да се у јавности све чешће говори о “ресетовању“ односа Београда и Приштине и у том контексту поништавање Бриселског споразума и враћање на стање пре 2013. године види као могући сценарио.
“То би значило враћање на нулу. Али, постоји нешто што је стечено право, што се годинама одвија и што директно утиче на живот обичних грађана. Кад се доносе политичке одлуке треба имати на уму да ће се то директно одразити на терену и да треба пажљиво бирати потезе како не би дошло до ескалације сукоба“, упозорава Сурлић.
Коментаришући забрану уласка српским званицницима на КиМ, Сурлић је оценио да је та одлука у директној супротности са споразумом Београда и Приштине и да се њоме заоштрава ситуација на терену, а српска заједница на КиМ спречава да се обраћа онима које сматра својим представницима – званичници из Београда.
“Ово је зачарани круг у коме се константно дешавају ствари на које се очекује реакција Београда, а то може да резултира крајњим удаљавањем две стране, непостизањем споразума и наставком лоших односа, што није у интересу ни Београда ини Приштине, ни српске заједнице на КиМ“, оценио је Сурлић.
Осим инсистирања на обнављању дијалога, не очекује да ће међународна заједница извршити конкретан притисак на Приштину, што се, каже, већ видело на примеру такси, формирања војске Косова или усвајања платформе о преговорима.
“Финални статус Косова није приоритетна тема међународних актера и они неће вршити притисак све док не виде да су ствари отишле предалеко и да постоји озбиљан проблем на релацији Београд и Приштина“, сматра Сурлић.
“Не би требало превише очекивати, без обзира што је за наследника Федерике Могерини именован човек који се противи сецесионизму, јер он као представник ЕУ има јасну агенду“, рекао је Сурлић, коментаришући именовање нових функционера ЕУ, међу којима и Каталонца Жозепа Борела за новог представника ЕУ за спољну политику и посредника у дијалогу Београда и Приштине.
За Сурлића именовање Каталонца за ““нову Могерини““ има позитивну димензију, јер претпоставља да ће Борел разумети контекст преговора и то шта значе етнички сукоби и неразумевања међу народима.
“Можда ће имати више дипломатског и преговарачког дара за медијацију између две стране, али држаће се заједничке позиције ЕУ по питању дијалога Београда и Приштине“, сматра Сурлић.
