У грађанском рату на простору бивше СФРЈ тенкови Т-55 су имали веома запажену улогу. Бивша ЈНА је у свом наоружању имала око 2,000 тенкова овог типа. Тенкови Т-55 набављани су за потребе ЈНА од 1964. до 1983. године од Совјетског Савеза, Пољске и Чехословачке. Тенк Т-55 је био убедљиво најзаступљенији у ЈНА и коришћен је и после распада Југославије, како у новонасталој федерацији Србије и Црне Горе, тако и у Хрватској, Републици Српској, Федерацији БиХ и у Словенији.
СРЈ је своје оклопне јединице у великој мери заснивала на том типу тенка па је пресек стања у марту 2004. године указивао да је на листи технике 727 тенкова Т-55. После одвајања Црне Горе претпоставља се да је у Србији остало око 660 тенкова и од чега је један број уништен а други продат страним војскама од Африке до Азије. Као купци некадашњих југословенских и српских “педесетпетица” помињу се Камбоџа, Уганда и друге земље. Сви тенкови Т-55 повучени су из употребе у време реорганизације проведене од јуна 2006. до јула 2007. године.
Међутим, сиријски сукоб је најбоље сведочанство да времешни тенкови Т-55/Т-62 још нису рекли своју последњу реч. У рату где се масовно користе савремена противтенковска оружја и оруђа (посебно противтенковске ракете), модернизована верзија тенка Т-55МВ се налази у првим борбеним редовима сиријске армије. Ови тенкови су се посебно истакли током операције у Источног Гути (Дамаск), где су били једна од ударних песница сиријских оклопно-механизованих јединица. Они су често знали да издрже директне поготке које не би могли да преживе савременији тенкове.
Дакле, најновије практично искуство нам говори да су ови тенкови и даље веома употребљиви, и да се итекако могу искористити под условом да се адекватно модернизују. Изгледа да је Србија то схватила и према речима интернет портала balkansec.net решила да модернизује 100 тенкова који ће бити враћени из „отписа“.
Српска компанија СДПР је представила пакет опреме са којим би се за релативно мала улагања модернизовао основни борбени тенк Т-55. Ова верзија тенка носи ознаку Т-55Х. Инжењери српских наменских предузећа су покушали да реше четири основна техничко-тактичка захтева са којим би се добила далеко ефикаснија борбена машина:
- Повећање ватрене моћи тенка
- Повећање борбене жилавости тенка
- Продужетак животног века
- Значајне уштеде трошкова приликом експлоатације тенка
Модернизовани тенк би застарелу машину претворио у знатно ефикаснији борбени систем који би могао да се адаптира на услове који се намећу приликом извођења борбених дејстава у условима савременог рата. Због ограничених новчаних средстава са којима ВС реално располаже, један од главних циљева ове модернизације је проналазак најоптималнијег односа цена/квалитет. Оно што је такође било изузетно важно приликом конструисања овог пакета модернизације јесте и психолошки фактор. Наиме, унапређењем ватрене моћи тенка и посебно његове оклопне заштите, створиће се повећани степен самопоуздања код тенковских посада. Ово ће значајно утицати на борбени морал и укупне перформансе оклопних јединица које ће у свом наоружању имати тенкове Т-55Х.
Што се тиче конкретних ствари који ће бити предмет модернизације треба истаћи следеће елементе:
- Планира се унапређење система за управљање ватром, који ће дати знатно боље резултате на плану прецизности основног наоружања – тенковског топа
- Уградња панорамског опто-електронског уређаја на месту командира тенка, који ће моћи да прати ситуацију дан/ноћ
- Увођење у наоружање новог поткалибарног пројектила који се састоји од кинетичког пенетратора велике густине са чиме ће се повећати способност тенка за борбу против противничког „оклопа“
- Унапређење основног топа уградњом термо-облоге
- Интеграција коаксијалног митраљеза ПКТ у кал.7,62мм
- Интеграција тешког митраљеза у кал.12.7мм (могуће као ДУБС- даљински управљања борбена станица која би се контролисала из тенка)
- Унапређење опто-електронских уређаја на формацијском месту командира тенка и возача
Т-55Х ће упркос повећању своје тежине у односу на основну варијанту тенка, бити знато покретљивија борбена машина. У том смислу српски инжењери планирају интеграцију мотора који ће генерисати снагу од имозантних 780 коњских снага. Претпоставка је да ће за ову техничку операцију употребити мотор са тенка М-84 уз одређене модификације. Поред тога планира се и унапређење ходног дела (тенковске гусенице) уз додатак гумених трака на бочним странама тенка.
Једна од најважних ставки ове модернизације је усмерен на повећање оклопне заштите тенка. У том смислу, планира се „поплочавање“ основног тенковског оклопа са динамичким-реактивним оклопом, који ће тенк заштити од кумулативних пројектила. Унапређен је и систем за гашење пожара, у уграђен је и тзв. NBC систем додатне заштите. Бацачи са димним бомбама се налазе са обе стране куполе тенка и повезани су са индикаторима ласерског озрачења, који упозоравају посаду тенка али и централни систем да се налази на нишану непријатеља. Додатно је заштићен и резервоар тенка. Предвиђено је да тенк има и систем за чишћење противтенковских мина.
Совјетска/руска модернизација тенка Т-55МВ
Такође се ради о варијанти тенка на коју су постављене кутије динамичке заштите „Контакт-1“, које нису само покриле његов предњи део, него и бочне стране тенка. Урађени су и бочни гумени екрани који штите гусенице тенка, а и топ је добио бољу термоизолациону облогу. Тенк је добио нови систем испаљивања димних бомби „Туча“, као и систем за заштиту од напалма „Сода“. Интегрисани су нови комункациони уређаји које чини радио-станица Р-173 и радио-пријемник Р-173-П.
Да би унапредили оклопну заштиту од вођених противтенковских ракета са тандем-кумулативним бојевим главама Сиријци су на Т-55МБ поставили веома оригинално и јефтино одбрамбено средство у облику кућице за птице под именом „Мираж“, која је у свом развоју већ достигао трећу генерацију заштите.
Његов принцип функционисања је веома једноставан. Он има улогу да „заслепи“ оператера који наводи ракету на тенк. Наравно, овај систем није свемогућ али може веома ефикасно да одбрани тенкове од изузетно опасних противтенковских система као што је то нпр. амерички BGM-71 „ТOW“. Ту се још налазе и кутије са бацачима димних бомби које такође веома ефикасно могу да збуне нишанџију на противтенковском систему.
Том приликом су урађени и озбиљни захвати на техничком осавремењивању СУВ-а (Система за управљање ватром). Наиме, на тенк је интегрисан најновији систем за управљање ватром „Волна“, који се састојао из ласерског даљиномера КДТ-2 који је монтиран непосредно изнад цеви тенка, балистичког компјутера БВ-62, телескопског дневног нишанског уређаја ТШСМ-32ПВ и стабилизатора „Циклон“ М1. Поред овога, тенк је проширио своје наоружање, пошто је добио способност испаљивања ракете из олучене тенковске цеви. Радило се о систему управљања навођеним наоружањем 9К116-1 „Бастион“, који је испаљивао ракете 9М117 у калибру 100мм. Ове ракете су способне да пробију хомогену панцирну плочу дебљине 600 мм на даљини до 6,000 метара.
Пакет модернизације Т-55МВ је повећао тежину тенка на 37,4 тоне, па је ради тога повећана и снага погонског агрегата В-55У, који износи 620 кс. Ова снага је обезбеђивала тенку да достигне максималну брзину од 50 км/ч. Са пуним резервоаром тенк има борбени радијус кретања до 400км, док тенковску посаду чине четири члана. Примењени стандард је оспособио овај тенк да се бори против основних борбених тенкова који су се у то време налазили у наоружању земаља НАТО, као што су „Патон“, АМХ-30 и „Леопард -1“.
Узград Руси су природно највише отишли у модернизацији овог тенка. Њихова последња варијанта носи ознаку Т-55М6 и у буквалном смислу представља хибрид тенкова Т-55 и Т-72. Наиме, на модернизовану ходну шасију тенка Т-55 која уместо пет има шест гусеничних точкова, уклопљена је борбена купола са обт Т-72Б наоружана топом 2А46 у калибру 125мм. Тенк је у целини заштићем динамичком оклопном заштитом. У односу на основну верзију тенка поприлично је увећана његова маса, тако да се морало приступити интеграцији новог мотора који генерише 700 коњских снага. Што се тиче система за управљање ватром, наручилац може да бира конфигурацију која се налази на тенковима Т-72Б или Т-80У.
