Ветеранска удружења у Србији јесу сагласна, чак и кад их дели да ли су за власт или опозицију, безобзира што је Удружење ратних војних инвалида Србије, организација која је део опозиционог Савеза за Србију, сагласна су да је закон који припрема министар Зоран Ђорђевић, по налогу председника републике Србије Александа Вучића велики корак напред у правима ветерана.
– Ми јесмо против ове власти, али нисмо против ветарана. У завршној смо фази договора са државом око доношења новог закона и ваљда је најбитније да ту будемо сложни. Невероватно је да протестујемо када је већина ветерана и инвалида задовољна оним што ћемо добити новим законом јер ветерани први пут добијају статус бораца, добићемо легитимације, па ће и они социјално најугроженији добити нека материјална права. Сем што генерално подржавамо право сваког да протестује, не видим разлог за овај – истиче Жељко Васиљевић, председник овог удружења.
Слично мисли и Љубомир Брадић, председник најрадикалнијег удружења бораца из Ваљева.
Ветерани и инвалиди ове организације су у борби за своја права себи пробијали ексерима руке, сами себи ломили прсте и недељама седели на крову.
Брадић, који је и генерални секретар удружења бораца Гвозденог пука Србије, каже да подржава право сваког да штрајкује, али да је апсурдно то чинити када је већина ветерана и ратних инвалида задовољна предложеним законом.
– Немамо ништа од тога да поставимо нереалне законе јер борци у Србији више немају времена да чекају. За мене је најбитније да напокон добијемо здравствене легитимације како бисмо могли да се лечимо у одговарајућим установама без упута, да деца ратних ветерана и инвалида имају приоритет приликом запошљавања или уписа на факултет и да нема посебних услова за нашу категорију када је реч о одласку у пензију – каже Брадић.
Душан Вукојевић Марс, једна од легенди ратних војних инвалида и дугогодишњи високи функционер Удружења ратних војних и мирнодопских инвалида, недавно је изашао из ове организације разочаран небригом за права ове групе инвалида у Србији.
– Дешавања у мом удружењу су заправо пресликана на целу Србију. Сумњам да ико зна колико је ветеранских или организација које заступају права ратних инвалида јер их има стотине. Највећа удружења финансира држава, а ова мања локалне самоуправе. Све се чини да се никада не ујединимо и да будемо сложни као што су то ветерани и инвалиди и у Хрватској јер смо за ову државу увек били само гласови на изборима, а никада људи који су се за њу борили и гинули – истиче Вукојевић.
Очекује се да се о стању у борачкој заједници изјасне и друга удружења, почевши од највећег кровног удружења САБОР (Савез борачких удружења Републике Србије), пошто се спекулише да ће у суботу 5. октобра, баш 19 година од државног удара који се десио 2000. године, стране службе злоупотребити појединце из ветеранске популације, и то у тренутку када држава коначно завршава израду закона који ће пружити јасан статус и права борцима и ветеранима одбрамбених ратова 1991-1999.
