Ако често путујете по свету онда сте сигурно имали прилике да видите туристе из Азије који носе хируршке маске.
Да, сврха је заштити се од болести које изазива загађен ваздух, али истина је много дубља од обичних медицинских мера предострожности.
Културни утицај таоизма широм Јапана, Кине и Кореје игра неочекивану и фасцинантну улогу у тренуд ношења маски у Источној Азији. Ове земље су повезане веровањем у традиционалну кинеску медицину, која каже да су дах и дисање саставни део доброг здравља. С друге стране, излагање лошем ваздуху може бити јако штетно. Један од најважнијих концепата за разумевање овде је ки, што на кинеском значи „атмофера“, односно „мирис“.
Они који верују у таоизам чврсто верују да ће, кад се телесни ки потроши, развити бол и болест. Стога је чисто дисање кључно за одржавање доброг ки-ја у телу. Један од начина да се оно осигура је прекривање лица и спречавање да вас добар ки напусти и било какав штетни ваздух уђе у тело.
Ношење хируршких маски прво је постало свеприсутно на улицама Токија и Јокохаме након великог земљотреса 1923. године. Земљотрес је био окидач за пожар који је уништио 600 хиљада домова, испунивши ваздух димом и пепелом наредних неколико недеља.
Отприлике деценију касније, тачније 1934. године маске су поново постале актуелне када је у Јапану завладала епидемија грипа завладала. Супротно увреженом мишљењу, а у складу са јапанском преокупацијом друштвене уљудности, они нису носили маске да се чувају заразе, већ да не би своје клице пренели другима.
Без обзира на културно или историјско порекло ношења хируршких маски, у 21. веку оне су постале присутне и у САД. У Јапану су данас и својеврсни модни додатак, па их тако можете наћи у различитим дезенима и облицима.
А, веровали или не, највише их носе млади. Психолози пак, сматрају да их млади носе из потпуно других уверења и да желе да спрече социјализацију са другима будући да у Јапану готово сви комуницирају преко електронских медија.
