Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Дошао је и тај дан. У Подгорици вечерас ће се играти фудбалска утакмица у Лиги нација између Црне Горе и Србије.
Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштвеној стварности. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци.
Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика штета.
Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем – навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
Док пишем овај кратки осврт, данас ће у Подгорици снаге одмјерити фудбалске селекције Црне Горе и Србије. Овај двобој је много више од саме игре.
Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.
Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове. Присутне разлике између Србије и “братске” Црне Горе морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
Знам да многи спортисти, па и црногорски не сносе одговорност за за овакво стање.
У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Црногорци морају да знају, а сигурно знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Милове /Ђукановићеве/ Црногорце.
Ако ћемо бити искрени и поштени, онда треба отворено казати – владајући режим Мила Ђукановића ни смислити не може Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.
Никакво уљепшавање стварности не може да промијени чињенично стање, дакле ово, па чак и спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним “пријатељским” међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком’ било мило било му, а ком’ не било, опет ће остати овако.
И да закључим. Најважније је да утакмица двије спортске репрезентације протекне у спортском духу. Срби најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.
Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци “братски” народи. Можда и није лоше да напокон и то знамо.
Слика из Подгорице ће отићи у свијет, у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, јер данашњи почетак фудбалског дуела између Црне Горе и Србије је више од сваке игре. Таквој атмосфери највише је допринио режим Мила Ђукановића који на сваком мјесту забија нож у леђа Србије. Режим Мила Ђукановића је био други у Европи, одмах након Бугара, који је признао тзв. независно Косоово.
Исти тај режим чини све да направи своју Црногорску православну цркву, негирајући при том постојање само једне – Српске православне цркве, као и српских светиња у Црној Гори. Мило Ђукановић је тако устоличио и свог приватног тзв. митроплоита Мираша Дедејића, наводног врховног поглавара непостојеће Црногорске православне цркве. Режим Мила Ђукановића у хировитом налету чини све да у свопјој држави затре све што има префикс српски и што је вијековима постојало.
У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.
Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на свако кораку прате репрезентативце Србије.
Остаје питање – од кога их чувају?
Утакмица може да почне…
Славко Јовичић
