За обнову прве Немањине задужбине, манастира Светог Николе у Куршумлији, у години прославе осам и по векова од изградње здања, Министарство културе и компанија „Планинка“ обезбедили су 12 милиона динара. Градиће се порушена кула и подизати ограда око манастирског комплекса.
Манастир Свети Никола смештен је на брду изнад Куршумлије са кога се пружа поглед на град који је, због белих кровова светиња у средњевековној Србији, носио име Беле Цркве. Први је немањићки манастир који је имао свој типик.
„Куршумлија је у том периоду била прва немањићка престоница. Свети Сава је након добијања аутокефалности управо у Манстиру Свети Никола крстио првог верника а оно што је мало позната чињеница јесте да се у оквиру Светог Николе налази честица мошти овог свеца“, објашњава историчар уметности Славиша Јовановић.
Црква Светог Николе сматра се прототипом Рашке градитељске школе. Више пута је рушена и паљена. Почетком прошлог века је обновљена, а последња реконструкција урађена је пре 40 година.
„Са пуним очекивањем се надам да ћемо то испунити у овој јубиларној години макар ако не и више, да постигемо да је физички комплетирамо. Наравно њено физичко комплетирање значиће и духовну обнову“, истиче старешина Манастира Свети Никола протосинђел Григорије.
Манастир Свети Никола је под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја. Његова обнова вредна 12 милиона динара почеће наредног месеца.
„Министарство је успело из свог скромног буџета да обезбеди пола средстава за обнову цркве. Другу половину обезбедила је АД Планинка. То је у данашње време светао пример задужбинарства“, каже архитекта Миле Вељковић из Завода за заштиту споменика културе Ниш.
У куршумлијском крају је више од 70 светиња које представљају важно културно наслеђе али и места која туристи радо обилазе.
Драгиша Стојановић
