Веома чудне, узнемирујуће и неуобичајене ситуације виђане су у данима после погибије гардиста Војске СЦГ Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића у војном објекту “Караш” на Дедињу 5. октобра 2004. године. Мистерија убиства два војника траје 16 година, а дан данас није разјашњено шта се догодило.
Једна ствар је сигурна, а то је да је трагедија заташкавана. Само званична верзија убиства промењена је неколико пута, а подсетимо да је Државна комисија на челу са Божом Прелевићем донела закључак да је гардисте убила трећа особа, а овај став поделили су и стручњаци америчког ФБИ.
И допуна форензичког налаза у „случају Топчидер“, урађена 2016. године непобитно је показала да је војнике Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића разоружала и убила трећа особа! Допуном налаза Центра за форензичка испитивања у Новом Саду из децембра 2016, који је радио 3Д форензичку анализу, одговорено је на питања и дилеме о заглављивању метка у пушци покојног Миловановића и о чаури број 23, која је погодила Јаковљевића. Одговори указују на то да су војници убијени.
Међутим, оно што се није знало до данас речено је у емисији Добро јутро Србијо са Јованом Јеремић. Догађаји у данима после трагедије указали су на то да је многе пекла савест. Спас су тражили у алкохолу.
– Неколико дана после погибије војника у Топчидеру десио се један невероватан догађај. Наиме, један тадашњи високи војни функционер бежао је полицијској потери, а био је трештен пијан. Полиција га је пратила под ротацијама, а он је великом брзином ушао у круг касарне, која је близу Караша. Пошто је умакао у војни објекат, полиција није смела да уђе у војну територију. Још сличних догађаја дешавало се у 3,4 дана после погибије гардиста. То само може да укаже на једно – да је локалне команданте пекла савест због страдања гардиста, а спас су потражили у алкохолу – рекао је Младен Радуловић, уредник портака Курир.рс.
Констатовано је и то да су многе структуре, нажалост, искористиле смрт два војника како би напали Војску Србије и урушили њен углед. Нажалост, очигледно је то да су тадашњи политичари наложили да се истрага заташка.
Такође је поновљена теорија да су страдали војници у објекту видели неког од хашких оптуженика и ушли са њима у сукоб, али и да се у објекту чувала дрога. Наиме, само три метра од места убиства гардиста налази се улаз у тајни тунел, који води унутар објекта.
Ненад Шипка, директор Центра, каже да њихова реконструкција „математички, научно, стручно и правно показује да је војнике убила трећа особа“.
– Положај чауре означене као траг број 23 указује да она није могла доспети на место на коме је нађена да је војник Јаковљевић пуцао у себе кратким рафалом. Она је могла да доспе на ту позицију једино ако је трећа особа испалила пројектил. Такође, барутне честице нађене на Јаковљевићевој униформи указују на то да је у њега пуцано са удаљености од 10 центиметара до једног метра – каже Шипка.
Допунски налаз се бавио и до сада необјављиваним траговима нађеним око тела покојног гардисте Дражена Миловановића, а Шипка објашњава да се може закључити да је трећа особа инсценирала чауре које су нађене око тела. Према званичној реконструкцији војне истраге, Миловановић узима пушку која је поред њега и кратким рафалима пуца у ваздух, дозивајући у помоћ, све док пушка не закочи и док се чаура не заглави у цеви, после чега испушта пушку из руку. Пушка је намештена за појединачну паљбу. Шипка поставља питање како је онда могуће да је Миловановић претходно из пушке пуцао рафалном паљбом.
– Пушка је затечена са чауром у цеви и метком у оквиру пушке. Поред Миловановићевог тела нађена су два оквира – један са 30 метака, један са 15. Према наведеном, војник Миловановић пуца кратким рафалима и испаљује 13 метака, вади оквир са 17 метака, вади два метка из тог оквира и пребацује их у празан оквир, враћа у пушку оквир са два метка, испаљује један метак из оквира, чаура му се заглављује, враћа регулатор паљбе на појединачно и испушта пушку. И то све ради смртно рањен. То је немогуће – тврди Шипка и додаје да је Миловановић погођен у кичму и руку и да са таквим повредама није могао ни да пуца, ни да мења оквире.