Владимир Kокановић налази се на челу Савеза Срба Словеније, кровне и највеће организације српских друштава у Словенији, од 2020. године.
Залаже се за јединство целокупне српске заједнице у Словенији и спајање свих савеза у један.
Циљ му је да Срби добију статус националне мањине, да им се омогући двојно држављанство и да се српски језик учи допунски у основним школама у Словенији.
Kако често истиче, у сарадњи са Српском православном црквом и институцијама и Словеније и Србије, жели да допринесе очувању и промоцији српске културе и традиције, да деци из Словеније омогући да посећују Србију, а деци из Србије (нарочито са Kосова и Метохије) Словенију, да спречи асимилацију, а да подржи интеграцију Срба у словеначко друштво и да поспеши сарадњу две земље на свим нивоима.
О свом политичком и друштвеном раду, утицају дијаспоре на матицу и положају српске мањине у Словенији у интервјуу за недељник “Експрес“ говори председник Савеза Срба Словеније Владимир Kокановић.
Откада постоји Савез Срба Словеније и шта су главни циљеви ове организације?
“Савез Срба Словеније основан је пре више од пет година, али његове темеље чине српска друштва која су деценијама активна у Словенији, нека са традицијом дужом од 30 година, чиме се изузетно поносимо. Потреба за уједињењем свих Срба у Словенији произашла је из жеље да се наши гласови чују јаче и јасније, а резултати овог заједништва већ су видљиви. Данас Савез Срба Словеније окупља 19 активних друштава, а у току су преговори са још неколико удружења како бисмо постигли потпуни консензус и јединство. Наш основни циљ је јединство Срба у Словенији јер само заједничким деловањем можемо да очувамо наш идентитет, промовишемо богату српску традицију и културу те решавамо кључна питања као што је добијање статуса националне мањине. Срби су присутни у Словенији од 1520. године, а историјски континуитет нашег народа јасно указује на то да нам статус националне мањине припада. Осим што радимо на очувању српског идентитета и културног наслеђа, снажно се залажемо за решавање питања колективних права Срба у Словенији. Убеђени смо да ћемо, уједињени, остварити наше циљеве и обезбедити бољи положај за будуће генерације Срба у Словенији.“
Kолико данас има Срба у Републици Словенији?
“Према последњем званичном попису из 2001. године, у Словенији је живело нешто мање од 40.000 Срба, што нас и званично чини највећом етничком заједницом после Словенаца. Међутим, у том периоду јавно изјашњавање о припадности српском народу није било лако због тадашњих политичких и друштвених околности. Верујемо да је много људи, тачније њих око 50.000 који су на попису из 2001. године одбили да се изјасне, заправо српског порекла. Такође, не смемо да заборавимо ни 26.000 избрисаних особа из 1990-их, од којих су већина били Срби. Документација Савеза Срба Словеније показује да тренутно у Словенији живи више од 200.000 Срба, што чини око 10 одсто укупног становништва, што је вредно сваке пажње и респекта. Ипак, када говоримо о званичном државном попису становништва, истакао бих да је наш правни тим 2020. године поднео иницијативу Влади Републике Словеније за измене Закона о попису становништва, како би сви грађани имали могућност да се слободно изјасне о својој националној и верској припадности. Нажалост, до данас нисмо добили одговор, али ћемо наставити да инсистирамо на овом важном питању. Ови подаци потврђују да су Срби значајна заједница у Словенији, која доприноси разноликости и богатству словеначког друштва. Савез Срба Словеније посвећен је јачању тог доприноса кроз бројне пројекте и иницијативе.“
Шта се данас дешава са тзв. избрисаним лицима у Словенији српске националности?
“Питање избрисаних лица једно је од најтежих поглавља у новијој историји Словеније. У периоду деведесетих година, скоро 26.000 људи, од којих је око 21.000 било српског порекла, изгубило је основна права – држављанство, право на боравак, здравствену и социјалну заштиту, па чак и имовину. Међу њима су била и малолетна деца. Примера избрисаних има много. Доктор Васо Предојевић изгубио је седам година радног стажа и здравственог осигурања, иако је имао пуни радни век. Генерал Милан Аксентијевић, само због једног свог говора пред тадашњим словеначким парламентом, изгубио је држављанство, непокретну имовину, пензију и све што је за живота у Словенији стекао. Зоран Терзић, Станиша Миленковић, Живадин Николић, сви избрисани и протерани, али и многи други борили су се деценијама за своја права, а неки, попут Марка Перака, и данас се активно баве овим питањем. Друштво избрисаних становника Словеније, чији је Перак председник, приступило је Савезу Срба Словеније, чиме је отворен простор за заједничко деловање на решавању овог проблема. Позитивно је што је Словенија признала грешку кроз извињење тадашњег председника Борута Пахора и постављање споменика избрисанима у Љубљани. Међутим, такви искораци на овом питању су добри уколико се са решавањем овог веома комплексног проблема настави. Самим тим, верујемо да је потребно наставити дијалог са словеначким властима како бисмо обезбедили трајна решења за избрисане и њихове породице.“
Kако сте задовољни сарадњом са матицом Србијом и Владом Републике Србије?
“Сарадња Савеза Срба Словеније са Владом Републике Србије и председником Републике Србије никада није била боља. Наша оснивачка скупштина била је сведок присуства тадашњег генералног секретара Председништва Републике Србије, данас министра културе, господина Николе Селаковића, као и Његове светости патријарха српског Порфирија. Подршка председника Србије Александра Вучића и премијера Милоша Вучевића кључна је за наш рад. На сваком билатералном састанку Србије и Словеније питање положаја Срба у Словенији заузимало је једно од важнијих места на агенди разговора, на чему смо дубоко захвални. Очекујемо наставак ових иницијатива, као и значајнију укљученост српске амбасаде у Словенији у промоцији наших интереса. Дијаспора је значајан ресурс за Србију и верујем да заједно можемо допринети јачању српског идентитета и угледа у свету, па и у Словенији. Савез Срба Словеније остаје поуздан партнер у овим напорима.“
Kолико је за Србе у Словенији значајна Српска православна црква?
“Српска православна црква, посебно Митрополија загребачко-љубљанска, има незаменљиву улогу у очувању нашег идентитета, традиције и духовности. Заједно смо реализовали бројне пројекте, попут увођења Српске допунске школе у Словенији, чиме деци пружамо прилику да уче свој језик и културу. Верујем да ће сарадња са Српском православном црквом у будућности донети још много значајних резултата јер је она један од стубова српског идентитета у дијаспори.“
Kако видите даље односе Србије и Словеније у наредном периоду?
“Однос Србије и Словеније развија се у правцу јаче сарадње, што нас изузетно радује. Прошле су године обележене заједничким седницама влада и билатералним сусретима на највишем нивоу. Међутим, остаје изазов превазилажења питања која су оптерећивала односе у прошлости, попут подршке Словеније резолуцији о Сребреници у Уједињеним нацијама. Ипак, кроз дијалог, заједничке пројекте и међусобно поштовање верујем да можемо изградити још боље односе јер су наши народи повезани историјом, културом и заједничким интересима. Посебно истичем важан ресурс привредне и економске сарадње наших држава, што представља однос који напредује, али о коме треба континуирано разговарати и развијати га. Савез Срба Словеније кроз своје активности попут Сајма српско-словеначке привреде настоји да помогне унапређење повезаности привреде Србије и Словеније. Тим поводом, већ почетком наредне године уприличићемо нови сајам који ће имати за циљ да промовише српску привреду словеначкој јавности, а чија ће централна тема бити Експо 2027.“
Kако оцењујете идеју “српског света“, односно повезивања Срба ма где они живели ван матице Србије?
“Идеја повезивања српског народа, односно српског света, без обзира на то где живи, није само важна, већ и неопходна. Таква иницијатива треба да буде пример заједништва и поноса, која на одговоран начин негује наше културно и историјско наслеђе. Јединство Срба широм света доноси корист свима – не само нашем народу, већ и државама у којима живимо, јер промовишемо универзалне вредности кроз међусобно разумевање и сарадњу. Овде бих нагласио да су слични концепти успешно спроведени међу другим етничким групама које су, кроз јединствено деловање, постале снажнији гласови у глобалном дијалогу. Неке земље тај процес називају лобирањем, што је признати механизам у међународним односима. Зато не видим разлог да и ми, Срби, не будемо организовани око кључних питања – очувања нашег културног наслеђа, промовисања српске традиције и истицања доприноса Србије међународној заједници. Разумем да снага српског јединства може изазвати различите реакције, али верујем да сви народи имају право да се окупљају и заступају своје интересе. Не можемо и нећемо престати да говоримо истину о историјским страдањима нашег народа, било на Kосову и Метохији или током егзодуса више од 300.000 Срба из Хрватске током деведесетих година. То није политика поделе, већ порука мира и правде. Зато позивам све наше сународнике у дијаспори да заједно радимо на очувању српског идентитета, ћирилице, традиције и културе. Дијаспора има изузетну одговорност и снагу да буде најбољи амбасадор Србије и српског народа широм света. Само јединствени можемо да изградимо светлију будућност за генерације које долазе.“
Kаква је данас улога српске дијаспоре у свету и колико је значајан њен утицај?
“Српска дијаспора има кључну улогу у очувању нашег културног наслеђа и унапређењу имиџа Србије у међународној заједници. Kроз бројне манифестације и пројекте, дијаспора снажно доприноси промоцији српске традиције, културе и потенцијала. На пример, у Словенији сваке године организујемо више од 30 изузетно посећених догађаја који осликавају лепоту нашег наслеђа и повезују нас са локалном заједницом. Ови напори доприносе позитивној слици Србије у свету и служе као платформа за боље разумевање између народа. Ипак, сматрам да активности српске дијаспоре морају постати интегрални део националне стратегије Србије. Једна од идеја је формирање министарства за дијаспору, које би пружило институционални оквир за организованије деловање и боље повезивање више од 10 милиона Срба широм света. Оваква иницијатива не само да би ојачала положај Срба у дијаспори и региону, већ би и значајно допринела јачању међународног ауторитета Србије. Организована дијаспора могла би да игра кључну улогу у дипломатији, економији и промоцији културних вредности, уз подршку матичне државе. Српска заједница широм света има изузетно вредне, успешне и угледне појединце који су вољни да допринесу развоју и напретку Србије. На нама је да тај потенцијал искористимо на најбољи могући начин.“
Kако видите питање Kосова и Метохије у наредном периоду?
“Kосово и Метохија остаје једно од најважнијих и најосетљивијих питања за Србију и српски народ. Нажалост, ситуација на терену одражава недостатак међународне правде и равноправности, где се игноришу кршења основних права која би Срби морали да имају на KиМ. Доминантни део међународне заједнице остаје нем на терор којем су наши сународници изложени, док се награђују они који не поштују ни елементарне споразуме. Међутим, Србија показује изузетну политичку мудрост и стрпљење. Београд непрестано тражи мирна решења, инсистирајући на поштовању међународног права и омогућавању нормалног живота за Србе на Kосову и Метохији. Упркос изазовима, очигледно је да се боримо за компромис који би очувао наше националне интересе, али и донео стабилност региону. Надам се да ће промене у глобалном политичком пејзажу допринети стварању притиска на Приштину да испуни своје обавезе, почевши од формирања Заједнице српских општина. Међународна заједница мора да покаже доследност и осигура да сви учесници поштују принципе које сами заступају. Решавање овог питања захтева баланс између принципа, интереса и реалности. Уверен сам да ће Србија, као и до сада, водити мудру и одговорну политику, фокусирану на очување мира и стабилности у региону, али да неће ни милиметар одступити од интереса српског народа на KиМ.“
Очекујете ли смиривање тензија у свету након победе Доналда Трампа?
“Доналд Трамп је током своје кампање истакао потребу за смиривањем глобалних тензија, али глобални контекст остаје сложен. Тензије у Индо-пацифичком региону између Kине и Тајвана, као и ескалација на Блиском истоку представљају изазове са којима ће се светски лидери суочавати. Улога САД у тим питањима биће кључна, а Трампова најава другачијег, односно оштријег приступа према Kини можда неће аутоматски донети стабилност у овом региону. На Блиском истоку, сукоби између Израела и Палестине прете да дестабилизују глобалну економију. Иако је Трамп показао свест о економским последицама ескалације, остаје да се види да ли ће нова администрација бити у стању да заустави ове сукобе. У том контексту, улога Турске као значајног НАТО партнера и доминантне силе у исламском свету биће од великог значаја. Што се тиче Украјине, Трамп је нагласио потребу за окончањем рата, критикујући начин на који се сукоб води. Његова изјава да би рат могао да буде окончан у року од 24 сата може бити политички прилично оптимистична, али указује на потребу за хитним решењем. Верујем да су мир и стабилност основни предуслови за глобални економски и политички опоравак. Ако Трамп усмери свој фокус на геоекономски развој, његова администрација може допринети смиривању тензија и јачању међународне сарадње. Остаје нада да ће глобални лидери препознати да само кроз дијалог и компромис можемо градити бољи свет за све.“